Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Путник у души – блогерка Елена Колева

13
Фотографија: лична архива

Од малих ногу Елена Колева је жудела за сусретима са егзотичним земљама и мало познатим лепотама Бугарске. Када је научила да чита, имала је само 4 године. Онда је случајно у дединој библиотеци пронашла књигу под називом "Атлас света". „Сатима сам је прелиставала и упијала садржај. У мислима сам понављала обрисе континената и држава, читала непозната имена и замишљала да сам тамо“, каже Елена Колева у разговору са Мигленом Ивановом из Радио Бугарске. И тако, када је поодрасла, Елена је решила да је време за остварење снова и кренула у свет. Међутим, често када се оствари један сан, рађа се нови. Родио се и њен блог у којем на веома занимљив начин прича о својим доживљајима, даје веома корисне информације за туристе о местима која посећује, на бугарском, енглеском и шпанском језику. Све њене приче пропраћене су прекрасним фотографијама.

Велика плава рупа, Белизе

„Битно је објективом ухватити тренутак и емоцију“, открива нам Елена једну од тајни фотографске вештине. Само последње године она је посетила различите земље у Европи, Јужној Америци, Азији и Африци, Прелетела је авионом изнад Велике плаве рупе на обали Белизеа и изнад Наске у Перуу, о чему сањају многи љубитељи древних мистерија, боравила је у две пустиње и две џунгле. Сада сања да са ранцем на леђима и фотоапаратом у руци обиђе целу Јужну Америку, посети Нови Зеланд и Фарска острва.

Упркос свим чудима која је видела у свету, верује да најузбудљивије путовање тек предстоји! Али свет је шарен и понекад, признаје Елена, на свом путу наиђе на приче и слике које је јако растуже, па чак и наљуте:

Чувени бунар у Синтри (The Initiation Well), Португал

„Као пример испричаћу шта ми се недавно десило у Гватемали. Посетили смо велики водопад у џунгли чија је вода била врућа, а вода реке – хладна. Налазио се у шуми. На путу према водопаду срела сам неколико деце која су била гола, прљава, али насмејана. Мало сам са њима попричала. Питала сам их како се зову, колико имају година, те смо наставили свој пут. Међутим, на повратку са водопада, видела сам исту децу како на главама носе џакове са дрвима… И сада се најежим када се сетим тога. Ту слику никада нећу заборавити.”

Путовања по различитим континентима, сусрети са познатим и непознатим лепотама натерали су Елену Колеву да још више заволи и цени богатство Бугарске. Викендом, када је слободна, највише воли да побегне из Софије и путује по нашој земљи. „Сваки кутак је леп на свој начин“, сматра она. На питање која би места препоручила странцима који долазе у нашу земљу, одговара:

Копривштица

„Имамо дивну природу и много лепих места на која се можемо поносити. Можда бих их одвела у мање позната села у Родопима, каква су рецимо Мугла, Манастир, Косово. Много ми се допадају погледи на Искарску клисуру. То је такође диван регион. Дивних места има и на нашем Црноморју, има и осамљених плажа, али искрено речено, ја и не волим да причам о тим местима.“

Вернаца, Чинкве Тере, Италија

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: Елена Колева


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Приказ митског трачког певача и музичара Орфеја на старогрчкој вази.

Мамац за туристе: И древни народи измишљали митове у име културног туризма

У потрази за научном веродостојношћу, истраживачи древних цивилизација и култура наилазе и на лажне наративе које су смишљали сами стари народи. Најзанимљивије је да су то чинили… у име културног туризма. Једну од таквих митских конструкција у свом..

објављено 23.10.24. 10.40

Адреналин, чаробни пејзажи и сусрет с историјом – пењање по литицама у долини реке Русенски Лом

Стрме литице које се надвијају над реком Русенски Лом и њеним притокама – Белим, Црним и Малим Ломом – прави су магнет за љубитеље природе и авантуристе жељне узбуђења и високих доза адреналина. Цео овај крај познат је као Поломије, или „Планина под..

објављено 20.10.24. 11.55

Бели бор стар више од 500 година чувају житељи родопског села Пчеларово

У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..

објављено 20.10.24. 10.10