1. јуна у Европском парламенту ће Бугарска представити своје археолошко и културно ремек-дело – древни град Перперикон.

Проф. Николај Овчаров већ четврт века истражује ово светилиште. За Радио Бугарску археолог је прецизирао да у Бриселу неће бити представљен само Перперикон, иако ће овај град стар скоро 7.000 година бити у средишту изложбе. Преко 40 фотографија приказује индикативна места из прошлости источног дела Родопа попут Орфејевог светилишта   код села Татул, као и касније античке и средњовековне споменике. Изложба је организована на позив посланика Европског парламента из Покрета за права и слободе Искре Михајлове. Акценат изложбе је велика макета античког Перперикона.

• Откривени остаци храма на подручју древног града Перперикона

Представљање античких знаменитости на подручју источних Родопа није прва иницијатива проф. Овчарова везана за промовисање домаћег културног и историјског наслеђа. Раније је он лансирао идеју да Бугарска и Грчка заједно представе Орфејево наслеђе у Родопима као заједнички туристички производ. За Радио Бугарску је археолог и историчар нагласио да је реч о пројекту који се реализује пре свега на локалном општинском нивоу с обе стране границе.

„Не треба се заваравати, на Балкану се ове ствари тешко остварују. Знате добро о нашем спору са Грцима око Орфеја, који је у ствари беспредметан. Орфеј је трачки херој, који се касније на бази грчке митологије и развоја Александријске школе претворио у једног од основних јунака древне  грчке митологије и наравно древне грчке књижевности. Дакле, нема шта да се расправља, ствари су јасне. Видите шта се дешава и са Северном Македонијом. То је Балкан. Тешко ми је замислити да ће се ускоро то десити и на државном нивоу, али ми све радимо на нашем нову, кроз заједничке програме са општинама у северној Грчкој. Наши туристички водичи већ развијају, а и функционишу специјалне туре које укључују објекте на територији Бугарске и на територији Грчке. Имамо веома популарну туристичку туру од Перперикона, која укључује обилазак 9 објеката на подручју Крџалија, а затим стиже до Димотике у северној Грчкој, око 30 км од наше границе. То је јединствен град који су и сами Грци помало заборавили, иако је у једном периоду био престоница Византијског царства. Наши туристи стижу до њега под водством туристичког водича Анастасиоса Гуридиса, нашег пријатеља из Димотике, који је доктор историје и археолог.“

Упркос нејасној финансијској ситуацији у нашој земљи, проф. Овчаров очекује да ће у овој археолошкој сезони бити истраживања Перперикона, бар уз помоћ и финансијску подршку општине Крџали.

„Да бисмо имали туризам, морамо имати обезбеђена финансијска средства за неколико објеката, како би се све урадило према свим правилима. Јер истраживање неког града и његово претварање у објекат културног туризма није посао за један дан, нити за годину дана. На Перперикону се ради већ скоро 25 година, остаје нам још 3-4 године рада, израчунали смо то, да би све било обављено. Са свим овим милионима, предвиђеним европским програмима за конзервацију и рестаурацију, као и за инфраструктуру, Перперикон би до неколико година могао да буде заиста један од бисера не само Балкана, него и светског туризма.“

Превела: Албена Џерманова

• Бегликташ – главно светилиште трачког племена Скирмијани

• Археолози доказали да је у првом веку бугарско Подунавље било регион у процвату

• Хераклеја Синтика и даље открива своје богатство

Фотографије: perperikon.rim-kardzhali.bg, БГНЕС-архив