У Аустрији је пет бугарских допунских школа – у Бечу, Линцу и Грацу, а неке од њих имају филијале у Клагенфурту, Велсу и Кремсу, показују подаци Министарства образовања и науке Бугарске. У редовима који следе биће речи о једном од ових духовних средишта Бугара у иностранству – о допунској школи „Орфеј“ која је отворена на иницијативу истоименог Бугарско-аустријског удружења родитеља (БАРД). Бугарска школа „Орфеј“ је своја врата отворила у Линцу 2005. године, а од школске 2009/2010. г. је и званично регистрована као прва школа која нуди допунску наставу на бугарском језику у савезној држави Горња Аустрија, чији је административан центар град Линц.
„Важну улогу у подршци нашој школи одиграла је и бугарска држава након оснивања Асоцијације бугарских допунских школа 2007. године, као и проф. Божидар Димитров док је био на челу Државне агенције за Бугаре у иностранству – бугарске школе у иностранству су биле главни приоритет за њега и његову екипу,“ испричао је за Радио Бугарску доктор филолошких наука доц. Димитар Дунков, један од првих професора у школи „Орфеј“, а тренутно водитељ бугарског радио-програма у Линцу. „Током протеклих 15 година кроз нашу школу је прошло на стотине деце. Тренутно их је око 30, али од отварања школе до данас је кроз школу прошло најмање 300 деце којој десетак професора предаје бугарски језик, историју, музику и ликовну уметност.“
Према његовим речима, родитељи такође нису заборављени – „они похађају часове народних игара и бугарског језика за одрасле, као и курсеве бугарске традиционалне кухиње.“ Пре три године школа је добила филијалу у граду Кремсу, који је удаљен сат вожње аутомобилом од Линца.
Дунков је категоричан да је на родитељима да ли ће њихова деца бити уједињена:
„Ако у породици постоје правилан подстицај и емоција да своју децу упишу у допунску школу, деца почињу да долазе. Радују се сусретима са пријатељима, ово је ипак добра прилика за стицање друштвеног искуства, што је и једна од функција бугарских школа у иностранству,“ каже наш сагворник из Аустрије и додаје: „Нека деца доводе и своје другове који нису бугарског порекла и не говоре бугарски језик.“
Још једно важно развојно искуство је бугарски онлајн радио-програм који је покренут 2003. године у Салцбургу, али је 2004. премештен у Линц. Водитељ програма Димитар Дунков дозвољава ученицима да учествују у његовим емисијама и тако сазнају нове ствари о Бугарској. Занимљиво је да се програм који је део „Слободног радија“ Горње Аустрије, који се емитује на 24 језика, зове „Радио Бугарска“, баш као и вишејезична платформа Бугарског националног радија која се поноси својом традицијом дужом од 80 година.
„Наш програм „Радио Бугарска“ био је међу првим бугарским медијима у иностранству, који је основао емигрант. У то време је основан још један, у Берну. Првих скоро 150 емисија било је углавном на немачком језику, јер Бугарска у то време још није била довољно позната Аустријанцима,“ присећа се Димитар Дунков и додаје детаље о темама и рубрикама у емисијама:
„У почетку сам у сваку емисију звао госта Аустријанца и заједно смо водили емисију. Мислио сам да ће на тај начин бар један човек научити нешто о Бугарској. Учествовали су људи различитих професија и узраста из Линца и других градова савезне државе Горња Аустрија. Наш радио-програм укључује разне теме које су подељене у неколико рубрика. Једна од њих се зове „Славни векови“. У њој говоримо о личностима из бугарске историје и важним догађајима који су се десили у одређеном месецу. Циљ нам није само да се присетимо тих датума, већ и да их сачувамо од заборава и нетачних интерпретација. Наша друга рубрика насловљена је „Свака песма је једна прича – свака прича је једна песма.“ У њој представљамо богатство бугарског фолклора. Имамо и рубрику која је посвећена односима између Бугарске и Аустрије, која се зове „Уз гајде и јодл“. Њоме повезујемо два региона у две земље – Родопе и Алпе,“ каже Димитар Дунков за Радио Бугарску БНР.
Фотографије:Бугарска школа „Орфеј“
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...