Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Да ли знате која је боја радозналости?

Дими Командучи инспирисана бугарском децом у Риму истражује вокалне емоције

„Док разговарате с неким слушајте срце, а не главу,“ саветује гласовни тренер

Фотографија: лична архива

Наш глас је наш савезник на путу ка остваривању личних циљева. Он је наш емоционални ДНК, као шареница која је јединствена за сваког човека на свету, каже Димитринка Јорданова – Командучи, први гласовни тренер у Бугарској. Које су боје емоција и како овладавање вокалним емоцијама потпомаже комуникацију деце која одрастају у билингвалном окружењу, о свему томе нам је причала Дими Командучи.

Ученици бугарске допунске школе „Асен и Илија Пејкови“ у Риму инспирисали су психолога Дими Командучи за истраживања која подстичу развој личности деце и одраслих:

„У бугарску школу у Риму ме је 2015. године као психолога позвала оснивач школе Венета Ненкова. Мој задатак је био да једном недељно држим час са децом различитог узраста – од 6 до 18 година. Циљ је био да им помогнем да почну да се боље изражавају  јер су се неки од њих устручавали,“ присећа се психолог и наставља: „Деца су веома спонтана и открила сам да једно шестогодишње дете у себи носи пуну гаму емоција када се изражава. Школска година је прошла у играма, музици, песмама и луткарским представама. Тако се крајем 2016. године појавила метода DIYO – метода за трансформацију и анализу вокалних емоција људи који говоре два језика.“

Метода коју је израдила Дими Командучи помаже људима да контролишу и регулишу своје емоције када им предстоји важан састанак, говор или нека друга врста јавног наступа. Пошто увек када разговарамо, размењујемо емоције, важно је поделити их на позитивне и негативне, објашњава она:

„Тако су, рецимо, радост, поверење, сигурност, ентузијазам и радозналост позитивне емоције, а бес и туга негативне, а свака емоција има своју боју,“ каже гласовни тренер и додаје: „Жута је боја радости, зелена – поверења, плава – сигурности, црвена је боја ентузијазма. Постоји још један глас који је, према мени, „наранџаст“ и то је глас радозналости. Црна је боја беса и љутње, док је сива боја туге и меланхолије. Истина је, међутим, да највише комуницирамо својим унутрашњим гласом, стога сам га „обојила“ у бело. Глас има своја изражајна средства која сам назвала „азбуком гласа“. Она укључује пет елемената – снагу, тон, темпо, ритам и осмех. Када их помешамо добијамо различите вокалне емоције.“

На промоцији књиге у Националној библиотеци у Софији са Рајном Манџуковом и Лили Спасовом из Извршне агенције за Бугаре у иностранству
Без обзира на то да ли ради са децом или одраслим особама, гђа Командучи својим ученицима увек говори: „Док разговараш с неким, слушај срце, а не главу.“ Метода коју је она разрадила помаже јој у раду са клијентима из пословних кругова, политике и трговине.

Дими већ две деценије ради у Италији где ју је живот одвео после једне екскурзије до Крстове горе. Посећујући место познато као „Родопска Света гора“, Дими је сазнала да се на овом месту дешавају чуда и остварују снови. Тада је без оклевања пожелела да живи у иностранству. После неколико дана, јавила јој се пријатељица која ју је позвала да живи код ње на Сицилији и помаже око бриге за дете једног њеног пријатеља. Отада до данас, она гради своју каријеру и живот између Софије, Сицилије и Рима. Тренутно је у Бугарској због промоције своје књиге „Твој глас може да промени твој живот“ чију премијеру у Националној библиотеци у Софији је организовала Извршна агенција за Бугаре у иностранству.

На фотографији: са близнакињама сликаркама Еленом и Стефанијом – Tornado Twins Art, Рајном Манџуковом и Лили Спасовом из Извршне агенције за Бугаре у иностранству
Метода за трансформацију и анализу вокалних емоција DIYO није једина на којој ради Дими. Пажњу јој заокупља још један пројекат насловљен „Харизма Бугарина“ о коме је идеја, такође, зачета у разговорима са ученицима бугарске допунске школе „Асен и Илија Пејкови“ у Риму.

„Замолила сам децу да напишу састав о једном успешном Бугарину кога они познају. Међутим, испоставило се да нико није желео да толико пише на бугарском језику. Тада сам схватила да морам променити свој приступ њима. Након неколико година одлучила сам да сва деца старија од 7 година која користе телефон, могу да снимају видео. Зато сам покренула пројекат „Харизма Бугарина“ који истражује психолошке и културне вредности младих Бугара широм света. Пројекат је стартовао у децембру 2019. године, непосредно пре пандемије коронавируса. Нажалост, још је замрзнут, али се надам да ћу преко вас успети да допрем до што је могуће већег броја људи који мисле да је то нешто важно и корисно.“

И док чека да се то деси, Димитринка Јорданова – Командучи већ хрли ка новим изазовима – на јесен ће своја врата отворити Школа за медијско образовање младих у којој ће и сама држати часове.

Извођење бесарапске Бугарке Биљане Митеве на промоцији у Националној библиотеци:

Погледајте сличне теме:

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: лична архива, Десислава Павлова, Facebook/ExecutiveAgencyForBulgariansAbroad



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Проф. Будин Михов

Проф. Будин Михов и његове светски признате књиге из области биохемије и медицине

Молекуларна медицина, медицинска хемија, биохемија, молекуларна патологија, молекуларна фармакологија неке су од тема, којима се проф. Будин Михов бави 30 година. Сам каже да је научник светске класе, а обим његових радова доказује да када..

објављено 22.10.23. 11.20

Традиционални бугарски вез као инспирација у савременом животу

Одавно је бугарски традиционални вез инспирација. Разноликост његових елемената је израз богате душе и уметничког талента Бугарке и оличење сталне тежње за лепотом. Већ пет година Марија Гергова улаже таленат и позитивну енергију покушавајући да..

објављено 21.10.23. 12.05
Апостол Карамитев

100 година од рођења чувеног глумца Апостола Карамитева

На данашњи дан је пре 100 година рођен великан бугарског глумишта Апостол Карамитев (1923-1973). „Ја не планирам да остарим. Желим да умрем млад, леп, весео, занимљив! Нећу да остарим. Мрзим старост. Болести. Бриге. Проблеме...“ говорио је..

објављено 17.10.23. 07.45