19. јуна Бугарска православна црква (БПЦ) слави успомену на бугарског просветитеља Пајсија Хиландарског – аутора „Историје славјанубугарске“, дела које се сматра једним од највреднијих бугарских наслеђа и које је снажно утицало на стварање бугарске националне идеје.
Светогорски монах је међу значајним личностима у историји бугарске цркве, историје и културе, које су у тешкој за Бугарску историјској епохи османске владавине свој живот посветиле очувању бугарског језика и културе. Он је веровао да су култура (историја) и језик два основна елемента за очување националног идентитета бугарског народа. Из тог разлога га историчари и истраживачи сматрају зачетником бугарског препорода и народним будитељем. Својим радом на очувању бугарске историје, Свети Пајсије Хиландарски остаје један од најважнијих симбола бугарског националног идентитета и културе.
Канонизован је за свеца писаним актом Светог синода Бугарске православне цркве 1962. године.
Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..
Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..
Бугарска православна црква 26. о ктобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII..