Протекла недеља донела нам је још једну дозу нестабилности како по питању временске тако и политичке прогнозе у Бугарској. У ситуацији коју су проузроковале обилне падавине, поплављена насеља и људска немоћ пред воденом стихијом, дошло је и до избијања таласа напада и неповерења између прве две парламентарне снаге које су формирале Владу, тврдећи да ће земљу провести кроз кризу и направити неопходне промене у правосудном систему.
До тензија је дошло након изјаве лидера ГЕРБ-а Бојка Борисова да странке промена теже томе да земљом управљају саме. Са своје стране, копредседник партије „Настављамо промену“ (НП) Кирил Петков запретио је да посланици коалиције НП-Демократска Бугарска више неће крочити у пленарну салу, због покушаја да договори које су постигли са ГЕРБ-СДС-ом буду прекршени. Након седнице њихове посланичке групе, Кирил Петков је позвао лидера ГЕРБ-а да потпише Механизам за гарантовање реформског програма владе, у којем је постављено 7 услова – фромирање заједничког одбора за именовање руководства регулаторних институција, поштовање већ усвојених заједничких законодавних програма, израда мапе пута за судску и уставну реформу, спровођење реформе служби, усвајање усклађеног закона о комисији за борбу против корупције, ревидирање изборног законика и доношење заједничког става о законитости референдума партије „Препород“ у вези са усвајањем евра у нашој земљи. У овој фази, међутим, састанак лидера две политичке формације још увек није одржан.
„Најозбиљнија гаранција за испуњење ових обавеза је политичка воља, коју демонстрирамо не толико речима, колико делима“, рекла је у интервјуу за БНР народна посланица из редова НП-ДБ Антоанета Цонева. „Само дела би показала да претходно преузете обавезе на којима је изграђена ова власт могу довести до реформи због којих је влада и формирана. У супротном, она губи своју реформаторску суштину и губи смисао постојања“.
И заиста, лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов изјавио да је спреман да потпише декларацију уколико буде у форми коалиционог споразума. Међутим, до сада се то није догодило.
„Како год окренемо, нова влада је коалиција“, напоменуо је декан Правног факултета Универзитета у Софији проф. Данијел Валчев. Према његовим речима, проблеми и последице произилазе из чињенице да је њих срамота да то признају, јер то нису објаснили својим бирачима и тешко да ће сносити одговорност за такав потез:
„НП је основана са идејом да ће сменити Борисова, ГЕРБ, модел Борисова, модел ГЕРБ-а. Њима је сада непријатно што ће морати да кажу: „Људи, гласали сте за нас да бисмо сменили Борисова, а ми треба заједно са њим да управљамо“. Ова непријатност је разумљива, али то би био искрен став“, сматра бивши министар просвете. „Све супротно од тога би, средњорочно гледано, створило веома велике проблеме. Можемо то да зовемо како хоћемо, али то је коалиција. У свакој коалицији, однос је релативно компликован. Стога је исправно да постоји документ у којем је све описано. Једна страна бежи од тога и зато се налазимо у оваквој ситуацији.“
„Владајућој структури примедбу је упутио и председник Румен Радев, због изјаве министра одбране Тодора Тагарева да ће Бугарска наставити да подржава Украјину не само слањем наоружања, већ и кроз обуку војних медицинара и болничара који ће бити на фронту и пружати помоћ настрадалима. Критикована је и одлука Владе да бугарску делегацију на Самиту НАТО 11-12. јула у Виљнусу предводи премијер Николај Денков, а не као обично председник, који је врховни командант наших оружаних снага. Према речима Радева – „Курс нове владе Бугарску гура све ближе рату”.
Упркос томе што Влада „пуца по шавовима“, за сада опстаје и рано је говорити о томе да предстаоје нови избори“, категоричан је професор Великотрновског универзитета Тодор Галунов.
„Потенцијални конфликт ће наступити пред локалне изборе (на јесен – прим. аут.), будући да ће кандидатуре за градоначелнике бити доведене у питање. Владајућа коалиција ће морати да одлучи шта ће учинити. НП нема избора, мораће да настави да се прилагођава вољи ГЕРБ-а. Ако би дошло до ванредних избора, они не би били у завидној позицији.“
Да ли ће политичке тензије наставити да расту или нас очекује раздобље стабилније политичке ситуације, остаје да се види.
Саставио: Јоан Колев
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографиjе: БГНЕС, Facebook / Todor Galunov
Атина ће модернизовати грчку војску до 2030. године Министар одбране Грчке, Никос Дендијас, изнео је пред Парламентом свеобухватан план реформе оружаних снага, који обухвата значајне промене у копненој војсци, морнарици и ваздухопловству...
На конференцији за новинаре одржаној у Парламенту, Дејан Николов, председник софијског огранка странке „Препород“, објавио је да по прорачунима његове странке број купљених гласова износи између 400.000 и 500.000. Према статистичкој анализи одступања..
На почетку редовног заседања Владе, привремени премијер Димитар Главчев упутио је позив за формирање владе. Према његовим речима, „то је најдиректнији пут да се руководимо интересима народа“. Главчев је истакао да привремена влада није..
Укидање унутрашње граничне контроле на копненим границама с Бугарском и Румунијом у Шенгену постаће реалност за неколико недеља, сматра европска комесарка..
Македонка постављена за заменика генералног секретара НАТО-а Генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, именовао је Радмилу Шекеринску из Северне..
После још једног неуспелог покушаја да се изабере председник Народног собрања, посланици настављају заседање данас у 10 часова. На последњем гласању,..