У среду, 28. јуна, у Бугарској ће званично почети овогодишња жетвена кампања. Она по традицији почиње на њивама једног од представника Асоцијације произвођача житарица. Ове године домаћин „празника“ је Регионални савез пољопривредника „Дунавско зрно“ – Русе. Церемонији, која ће се одржати у селу Борисово, присуствоваће и министар пољопривреде Кирил Ватев. Поред званичног отварања националне жетвене кампање, биће одржана и ритуална жетва ражи у склопу међународног пројекта „Хлеб мира.“ 

Реч је о европској иницијативи везаној за пад Гвоздене завесе, у коју се укључило 20 земаља централне и источне Европе, међу којима и Бугарска. Од 2013. године до сада у свакој држави се сеје раж са њива Цркве помирења у Берлину – места некадашње „зоне смрти“ Берлинског зида који је раздвајао људе између Западне и Источне Немачке. Кад се пожње раж, свака земља шаље семена која се мељу у брашно од којег се меси хлеб мира. Овај догађај симболизује рушење политичких и економских граница и превазилажење поделе на исток и запад.

Дани од средине јуна до краја јула су највредније доба године за сваког од произвођача  житарица. Очекивања су да ће и ове године род бити богат, али проблем представљају тоне непродате пшенице од прошле године, која чека у силосима. Ове године произвођачи очекују да ће добити више од 6 млн тона пшенице, а у складиштима је трећина прошлогодишњег рода – нешто што се није догодило последњих 20 година, рекао је Радослав Христов, председник Тракијског савеза произвођача житарица за Радио Стару Загору – БНР. 

„Већина земаља покушава да помогне Украјини. Међутим, заборављамо да подржимо домаћу производњу и од маја ове године Бугарска губи традиционална тржишта пшенице. Тренутно није чак ни битно питање по каквој цени ћемо продати пшеницу, већ се питамо хоћемо ли је уопште продати. Већ дуже време продајемо испод цене.“

„У складиштима широм Бугарске је милион 700 хиљада тона житарица, милион тона сунцокрета и све то ће бити продато по ценама знатно нижим од тржишних. Губици произвођача житарица су толико велики да ја не знам колико Европа треба да издвоји као помоћ како би им надокнадила штету. А нови род ће имати веома високу цену коштања,“ рекао је за БНР Илија Проданов, председник Националне асоцијације произвођача житарица.

„Једино решење проблема је да се увоз житарица из Украјине у земље ЕУ обустави на неко време или бар док успемо да продамо прошлогодишњу пшеницу.“

• Упркос очекиваној доброј жетви, произвођачи житарица ће остати на губитку

„Обилне падавине у јуну нису нанеле штету на овогодишњи род пшенице, али ће бити проблема са пролећним усевима – сунцокретом и кукурузом, али нема ничег фаталног,“ рекао је у интервјуу Радио Бугарској Милен Коев, председник Регионалног савеза пољопривредника „Дунавско зрно“ – Русе. Он такође сматра да нема јасноће како ће бити ускладиштен и продат нов род будући да су силоси пуни, а извоз слаб. Бугарска годишње производи око 7 млн тона пшенице, од тога скоро 2 млн тона потроши за своје потребе, а остатак се извози. 

„Нико не размишља дугорочно о пољопривреди, то је веома динамичан процес, сваки дан је борба - почев од климатских промена које ратарство чине све динамичнијим, па све до увођења нових технологија, нових хибрида, дакле у овој делатности не може бити застоја,“ каже Милен Коев и додаје:

„Зато учимо из искуства, растемо и развијамо се буквално сваког дана. Услови на пољу су веома динамични и већи део њих не зависи од нас. Морамо се прилагодити да бисмо радили ефикасно. Нема времена за одмор, поготово сад, када се у пољу ради од јутра до мрака. У пољопривреди важи максима „јуче је рано, сутра је касно“ – морамо свој посао обавити управо данас, док услови то дозвољавају. Жњемо у зависности од тога какво је време, у зависности од тога кад ће пасти роса јер после тога слама постаје тврда, што отежава рад комбајна. Жетва се прекида и кад почне да пада киша. Немамо фиксирано радно време, зависимо од природе, зато смо током жетве у сталној трци са временом.“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: grain.bg