Знате ли да се најава „Овде Радио Софија!“ чула у етеру на кратким таласима пет година пре него што свет чује „Глас Америке“ и годину дана пре почетка програма за иностранство Би-Би-Си-ја? Догодило се то 1936. године. Петар Увалијев је један од првих водитеља прве емисије за иностранство БНР, који се тада звао „Радио Софија“ – на италијанском језику. Уследиле су получасовне емисије на енглеском, немачком, француском и бугарском језику за наше сународнике у свету.
Данашњи наследник Програма за иностранство националног радија – „Радио Бугарска“, чува успомену на време када је емитовао програме на 12 језика, у укупном трајању од 53 сата дневно, а према истраживању Би-Би-Си-ја, Радио Бугарска је на првом месту по слушаности на Балкану, подсећа нас лист „Труд“ од 3. јуна 1996. г. чији се примерак чува у Служби за информације и архивску грађу БНР.
Опет одатле сазнајемо, а сећају се и наше искусније колеге на Радио Бугарској, да су председници, премијери и министри спољних послова радо давали интервјуе за Програм за иностранство БНР, које су накнадно користиле и колеге из програма намењених бугарским слушаоцима – „Хоризонт“ и „Христо Ботев”.
Тако на пример изјава Франсоа Митерана, као лидера социјалистичке партије, је у емисијама на француском језику Радио Бугарске први пут емитована још 1976. године, а касније – 1994. године он је дао изјаву и као председник. У емисијама на немачком језику учествовали су савезни канцелари Хелмут Кол и Хелмут Шмит, Вили Брант – као председник Немачке социјалдемократске партије, а Франц Јозеф Штраус је свој последњи интервју месец дана пре своје смрти дао управо Радио Бугарској. Џејмс Бејкер, Лорд Карингтон и супруг енглеске краљице принц Филип су међу најпознатијим личностима које су дали интервју за емисије на енглеском језику, а Алдо Моро и Ламберто Дини – за емисије на италијанском језику. Разговор са Фиделом Кастром емитован је у емисији на шпанском језику.
На почетку транзиције Бугарске ка демократији, домаћи политичари, који знају стране језике су такође често гостовали у емисијама Радио Бугарске, пише лист „Труд“ у свом издању од 3. јуна 1996. године. Георги Пирински, Филип Боков, Румен Гечев, Филип Димитров су говорили на енглеском језику, Жељју Желев – на француском, Стефан Савов и Симеон Сакскобурготски – на шпанском. А Елена Поптодорова је учествовала у емисијама Радио Бугарске на енглеском, француском и италијанском језику.
Данас је стварност другачија, али Радио Бугарска и даље ствара интернет програм и друге дигиталне садржаје на 10 страних језика (енглеском, немачком, француском, шпанском, руском, турском, грчком, српском, албанском и румунском), као и на бугарском језику – за бугарску дијаспору. Емисије на турском језику чују се и у етеру, у регионима земље са мешовитим становништвом, а намењене су људима којима је турски језик матерњи.
Саставио: Красимир Мартинов
Превела: Албена Џерманова
Као и у већини случајева до сада, програм почињемо прегледом вести, након чега следи временска прогноза за сутра, 12. јун. За крај послушаћемо песму „Нашег чуда нигде нема“. Изводи је Гергана Димитрова уз пратњу Оркестра народне музике БНРкоји..
Изучавање бугарског језика и књижевности на Универзитету Коменског у Братислави почело је пре скоро века. Током година се бугаристика у Словачкој развијала и расла увођењем нових смерова и постала је један од чувара бугарског језика, баштине и традиције..
На почетку овог издања подкаста Радио Бугарске на српском језику чућете преглед вести и прогнозу времена за сутра, 10. јун. У музичком делу програма слушаћемо најновију песму супергрупе „Фондација“ – „Хоћу тебе“. Желимо вам пријатне..
Изучавање бугарског језика и књижевности на Универзитету Коменског у Братислави почело је пре скоро века. Током година се бугаристика у Словачкој..
Као и у већини случајева до сада, програм почињемо прегледом вести, након чега следи временска прогноза за сутра, 12. јун. За крај послушаћемо..