Већина посланика у Народном собрању је одбацила Предлог за одржавање референдума о очувању бугарског лева као једине званичне валуте наредних 20 година, који је на иницијативу партије „Препород“ поднео Иницијативни одбор грађана. Сагласно Закону о непосредном учешћу грађана у државној власти и локалној самоуправи, када је предлог поднео Иницијативни одбор уз прикупљене потписе најмање 400.000 бугарских грађана који имају бирачко право и он није у супротности са Законом, парламент је дужан да донесе одлуку о одржавању референдума.

Када су у априлу ове године из партије „Препород“ поднели 590.000 прикупљених потписа за одржавање референдума са питањем: „Да ли се слажете да бугарски лев буде једина званична валута у Бугарској до 2043. године?“, након провере листе потписника оверено је 470.000 потписа. Иако се тиме испуњава захтев у погледу минималног броја прикупљених потписа, парламент је одбацио предлог уз образложење да референдумско питање није у складу са Законом. Међутим, након гласања у пленарној сали, појавиле су се сумње и искрсло је питање: „За шта су заправо гласали посланици?“.

Према  партији „Препород“, у пленарној сали је гласано о предлогу Одлуке Парламентарног одбора за правна питања о одбацивању предлога за одржавање референдума. (Тај Одбор је одбацио предлог за одржавање референдума уз образложење да је он у супротности са Уговором о приступању Бугарске ЕУ). Гласајући „против“ предлога Одлуке, посланици су практично гласали „за“ одржавање референдума. С тим у вези је лидер „Препорода“ Костадин Костадинов позвао председника Румена Радева да распише референдум и да се у вези са референдумским питањем обрати Уставном суду.

Међутим, они који су гласали „против“ су одбацили тврдње партије „Препород“ и истакли да је у пленарној сали гласано о предлогу Одлуке о одржавању референдума.

„Ако пажљиво читамо Закон, у пленарној сали се мора гласати о предлогу Парламентарног одбора за правна питања – објаснила је за БНР професор Уставног права доцент Наталија Киселова. – По правилу Одбор мора да поднесе на гласање позитиван предлог Одлуке. У случају референдума о очувању лева он предлаже негативан предлог Одлуке, а председавајући седници, у овом  случају Росица Кирова, је позвала на позитивно гласање. Због тога је дошло до забуне за шта гласају народни посланици. Постоји кршење правила спровођења гласања, јер је требало да се гласа о предлогу Одлуке Парламентарног одбора. Али то са своје стране није разлог рећи да су посланици гласали супротно. Поновно гласање је немогуће“.

Доцент Киселова је истакла и то да је за евентуално ново гласање потребно да неко поново поднесе предлог. Немогуће је и да председник распише одржавање референдума, јер парламент није донео позитивну одлуку. У исто време Устав и Уставни суд пружају могућност да он заузме политички став и у том смислу би могао да интервенише. Осим председника земље Уставном суду може да се обрати једна петина народних посланика, јер:

„Иницијативни одбор нема право обраћања Уставном суду, што је једна од тзв. „демократских“ одредаба Закона – појаснио је у интервјуу БНР политиколог Тончо Краевски. – То могу да ураде народни посланици. Међутим, Уставни суд не може да доноси мериторну одлуку о томе да ли је референдумско питање о очувању бугарског лева наредних 20 година у супротности са обавезом Бугарске преузетом Међународним уговором или не. У парламенту, где је то требало да се изјасни, није цитирана конкретна обавеза, није наведен конкретни текст. Није наведено ни тачно зашто је питање у супротности са Уговором, а све то говори о одсуству аргумената“.

По речима доцента Киселове, референдум покреће два важна питања: „за“ или „против“ евра и „за“ или „против“ непосредне демократије и то је, у ствари, најбитнији резултат расправа на седници Одбора за правна питања и у пленарној сали.

„Присталице овог референдума стављају знак једнакости између њих – каже доцент Киселова. – Заправо, проблем је у томе да ли се грађанима мора пружити могућност да се изјашњавају о одређеним питањима а онда долази страх народних посланика, да ће, након расписивања референдума добити јак шамар. То је и разлог да се стави знак једнакости између питања очувања лева и одржавања референдума“.

Сличан је и став политиколога Тонча Краевског, који је дао историјску перспективу досадашњих референдума у нашој земљи и истакао да стварањем Закона о непосредном учешћу грађана у државној власти и локалној самоуправи, законодавац је сам себе ставио у позицију да  одлучује да ли је референдум у складу са Законом или не. А то, по речима Краевског, означава “политичку одлуку заоденуту у правно рухо, што је наставак веома дуге традиције да се референдуми користе као високо политизовани инструмент само када је власт јака, уверена и сигурна у себе и у резултат референдума.“

Саставио: Јоан Колев

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: БГНЕС, БНР-Ани Петрова