Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2023 Сва права задржана

Буџет за 2023. доводи државне структуре на руб егзистенције

Фотографија: БГНЕС

Упркос несношљивим јулским врућинама, настављају се бурне расправе око буџета за 2023. До 25. јула, када Народно собрање треба дефинитивно да изгласа финансијски оквир државе, мора бити донета одлука о повећању прихода у буџетском сектору. Повећање од 10% које је предвидео министар финансија не уклапа се у очекивања квалификоване „радне сиротиње“, која се буквално гуши под притиском галопирајућих цена струје и грејања. За само годину дана цене многих прехрамбених производа порасле су за више од 20%, а приходи, с друге стране, не могу да прате инфлацију. Према речима лидера КНСБ Пламена Димитрова, држава има новац и он може да буде усмерен за плате које нису усклађене са растом цена. Због тога је синдикат организовао серију протеста испред Народног собрања са захтевом да примања буџетских корисника буду :

Пламен Димитров
„Ми смо давно рекли одакле могу да се узму ова средства“, рекао је Пламен Димитров у интервјуу који је дао за БНР. „Капитални издаци су пренадувани. Буџетом, који се у пракси усваја 1. августа, предвиђено је 8,2 милијарде капиталних издатака. Још 1. априла капитални програм је испуњен у износу од 1,8 милијарди лева. Ко нормалан може да помисли да се у наредних пет месеци може потрошити око 6,5 милијарди лева? Због тога сматрамо да од тог износа може да преостане 500 милиона евра, али не зато што не желимо да се она улажу у капиталне издатке. Они су важни за економију, али неће бити довољно времена, а процедуре за спровођење планираних поправки и других трошкова неће дозволити да се то догоди до краја године.“

„Конфедерација рада „Поткрепа“ такође је организовала протест испред Парламента са захтевима за увођење пореза на вишак добити, повећање корпоративних пореза, увођење неопорезивог минимума, враћање ПДВ-а на стандардне нивое за ресторане и фитнес клубове итд., чиме би се гарантовао прилив прихода у државну касу. Према речима економског саветника КР „Поткрепа”, постоји разлика у захтевима два национална синдиката и зато само КР „Поткрепа” не подржава државни буџет. „Само ми настављамо да инсистирамо на томе да нас не обмањују са додатних 200 милиона лева, док су Бугарску ојадили за милијарде“, категорична је Вања Григорова. „Бугарска није само Софија, зато смо протесте организовали широм земље.“

Вања Григорова
„Инсистирамо, боримо се до последњег и надамо се да ће народни представници разумети да политика уништавања бугарских предузећа и радних бугарских грађана не води ничему добром“,истакла је Вања Григорова за Радио Бугарску. „Не противимо се зацртаном дефициту од 3%, али то не може да буде на терет народа. А управо је то оно што можемо видети у овом буџету.“

Према речима народног посланика из редова БСП-а и члана одбора за медије Ивана Ченчева, постоји могућност да зараде запослених у буџетској сфери буду повећане:

Иван Ченчев
„Наравно да треба да дође до повећања плата и не можете ни да замислите колико је то заправо лако“, нагласио је Иван Ченчев у специјалном интервјуу који је дао за Радио Бугарску. „Надајмо се да моје колеге у скупштинској сали ипак имају савест, или да барем они који чак немају ни савест – имају политичку одлуку о повећању плата. Лоша ствар је што су ствари у јавном сектору толико запуштене да су у свакој области људи заиста на ивици снага, што се мора превазићи само у скупштинској сали. Са буџетом од 70 милијарди годишње, министар финансија има задатак да се прво побрине о људима у Бугарској, а ми то као странка радимо. Верујем да је уз добру вољу то и оствариво. Не сумњајте да ћемо изнети ове предлоге.“

У одговору на тврдње синдиката да постоји могућност да се повећају примања запослених у државном сектору, министар финансија Асен Василев за БНР је потврдио да реално постоје додатна средства у буџету:

Асен Василев
„Резерве заиста постоје. Сва средства за европске програме који треба да буду финализирани су издвојена, без обзира да ли ће пројекти бити завршени или не. Постоји одређена резерва, али сваки захтев за повећање плата доводи до нових захтева, а ми почињемо да уливамо све више средстава у нереформисани јавни сектор.“

Питање тзв. реформи је, међутим, веома релативно. У многим структурама које су на државним јаслама већ годинама се проводе тзв. политике оптимизације – до те мере да се посао намењен за укинута радна места распоређује између оних који су запослени, а да се то, притом, на прави начин не рефлектује на плаћање њиховог рада, како је предвиђено Законом о раду. Чак се дешава да се због ниске плате не могу наћи квалификовани стручњаци који би заменили пензионисане раднике. То је случај и на БНР, где је за плату од 1.000 лева немогуће наћи квалификоване инжењере. Дакле, у питању није само опстанак свих ових структура од којих зависи функционисање државе, већ такође и њихов развој, као важан део будућности наше земље.


Према речима Ивана Ченчева, право новинарство је у јавним медијима, где је и школа за новинаре. Истовремено, наставља се финансирање БНР И БНТ по сату, упркос чињеници да њихове функције далеко превазилазе време емитовања. То су медији који чувају национално памћење, од тренутка њиховог оснивања, и много више од тога. Бугари на њих рачунају као на медије из којих могу добити поуздане, независне информације.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: БГНЕС, БТА, БНР

Више из ове категориjе

Базар уметности и уметнички атељеи у Софији

Током викенда, 9. и 10. децембра, у Гранд хотелу "Софија" одржаће се Базар уметности и уметничких заната. Посетиоци ће моћи не само да купе лепе поклоне, већ и да сами нацртају слику. За оне који траже различите и јединствене празничне поклоне,..

објављено 9.12.23. 09.00

120 година студентског празника у Бугарској

„Најлепша ствар у студентском животу је прослава 8. децембра,“ каже председник Националног представништва већа студената у Бугарској Данијел Парушев. Након времена проведеног у социјалној изолацији због пандемије коронавируса, данас ће више од 214.000..

објављено 8.12.23. 14.17

Хроника балканских догађаја

Словенија продужила контроле на границама са Хрватском и Мађарском У циљу спречавања тероризма, екстремизма и прекограничног криминала словеначка влада је продужила контролу на границама са Хрватском и Мађарском до 21. децембра, јавља..

објављено 8.12.23. 13.51