Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

120 година од почетка Илинденско-Преображенског устанка

Румен Радев
Фотографија: БТА

„Илинденско-Преображенски устанак превазилази границе своје епохе. Он је постао симбол бунтовног бугарског духа и борбе за људска права, достојанство и слободу“, рекао је председник Румен Радев, пред свечану научну седницу на Софијском универзитету која се одржава поводом годишњице.

„Од нас зависи да устанак буде међу важним факторима који воде ка решавању проблема заснованих на историјској истини и зближавању са Северном Македонијом зарад наше заједничке европске будућности. Верујем да тамо где постоји заједничка историја, жеља за дијалогом, разумевање и поверење неизоставно постоји и заједничка европска будућност“, нагласио је председник.

Илинденско-Преображенски устанак из 1903. године против османске власти у Македонији и региону Одрина организовала је Унутрашња македонско-одринска револуционарна организација. Устанак је трајао до јесени и, иако је проузроковао на хиљада жртава, довео је до тога да македонско питање буде стављено у средиште европске политике, као и до наметања тзв. Мирцштегских реформи.




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Христо Ботев, Иван Драсов и Никола Славков

Христо Ботев, Априлски устанак и „Словенски комитети“

Сећања на судионике догађаја из 1876. године, која је за Бугарску била судбоносна, су бројна, често и противречна. Али писма и документи о  Априлском устанку који је на дневни ред ставио питање Ослобођења Бугарске , оцртавају једну ширу слику догађаја,..

објављено 2.6.24. 09.15

Ученици из целе Бугарске кренули стопама Тања војводе и његове чете

Из Тутракана је 30. маја отпочео 39. поход „Стопама чете Тања војводе“. Манифестација се одржава под покровитељством председника Румена Радева. Направљена је традиционална реконструкција искрцавања чета на обалу Дунава. На старом хајдучком путу кроз..

објављено 30.5.24. 11.02

Посмртни остаци цара Фердинанда стигли у дворац „Врана”

Ковчег са посмртним остацима цара Фердинанда I (1861 – 1948) положен је у централном фоајеу царског дворца „Врана” у Софији, након чега ће бити пренесени у породичну крипту у палати. Они су из немачког града Кобурга, где је цар живео у егзилу, војним..

објављено 29.5.24. 16.43