Очекује се да ће Европски парламент ове недеље потврдити своју подршку приступању Бугарске и Румуније шенгенском простору до краја године, уз образложење да су испуњени неопходни услови.

Шпанско председавање Саветом Европске уније већ је показало чврсту подршку приступању наше земље шенгенском простору. То се догодило током представљања приоритета овог председавања, које је у Софији одржао амбасадор Шпаније у Бугарској Александро Поланка Мата.

„Што се Шенгена тиче, две кључне теме су реформа Шенгенског законика о границама и приступање Бугарске и Румуније Шенгену. њихово приступање и радиће на олакшавању овог процеса и обезбеђивању консензуса у том правцу“,рекао је шпански амбасадор у Софији, чија је земља од 1. јула преузела ротирајуће председавање Саветом Европске уније на период од шест месеци.

„Изузетно смо задовољни солидном подршком коју добија наша тежња за чланством у Шенгену! Знамо да такву одлуку треба донети једногласно. Такође разумемо да имамо обавезу да водимо интензивне преговоре. Овако јасна подршка приоритету који је толико важан за Бугарску даје ми разлог да мислим да током шпанског председавања имамо добре изгледе да остваримо позитиван резултат“, рекла је потпредседница Владе и министарка спољних послова Марија Габријел, која је присуствовала и представљању приоритета.

Тренутно, само Бугарска, Румунија, Кипар и Ирска су чланице ЕУ које нису део шенгенског простора.

Нас, као и нашег северног суседа, поново је подржао Европски парламент, овога пута својим нацртом резолуције. У њему се наводи да би шири шенгенски простор без граничних контрола ојачао читаву заједницу, док је тренутна ситуација „инструментализована антиевропском пропагандом". 

У тексту су такође истакнуте економске последице нашег останка ван Шенгена. Европска комисија је такође позвана да израчуна новчане губитке у вези са тим.

Постоји ли могућност обештећења – питали смо директорку Портала „Европа” Јулијану Николову: 

„Од 2011. године, када је усвојена декларација Европског парламента о спремности Бугарске да постане чланица Шенгена, па до сада нема разлога да се надамо да ћемо добити било какву надокнаду, а, по мом мишљењу, не би било у реду захтевати! Да, чињеница да се Бугарска налази ван шенгенског простора имала је огромне економске последице, укључујући огромне колоне транспортних возила која чекају на проверу на нашим границама. Замислите само шта би било када би пролаз кроз наше границе са Румунијом и Грчком био слободан. Уосталом, чак и према најгрубљим проценама, један сат застоја читавог овог тока робе и људи кошта стотине хиљада.”

„По питању Шенгена, став Комисије је јасан, као и став Шпаније и Бугарске. Па хајде да постанемо део Шенгена да покажемо предности Бугарима. Кажемо им како је Европа лепа, али пошто сте из Бугарске на аеродрому морате да пређете у следећи ред! То није добро",истакао је шеф представништва Европске комисије у Бугарској Цветан Кјуланов приликом представљања приоритета у Софији.

„Савет ће се углавном фокусирати на 5 тема: Украјина, економија, миграције, безбедност и заштита, као и спољни односи. Посебна пажња биће посвећена Кини и предстојећем заједничком самиту Европске уније и Заједнице латиноамеричких и карипских држава“, рекао је раније у Бриселу шпански премијер Педро Санчез, који је првог дана председавања боравио у Кијеву:

„Украјина ће бити центар свих наших дискусија! Желим да пошаљем снажну поруку подршке овој земљи и њеном опоравку и из европске и из шпанске перспективе.“

„Посета је важна и изузетно симболична! Ово је јасан сигнал реалности у Европи – нашем заједничком дому, као и шпанских приоритета: одбрана слободе и подршка Украјини“, рекао је украјински председник Володимир Зеленски.

У међувремену, Председништво је саопштило да су преговарачи из ЕУ и ЕП постигли договор о повећању испоруке муниције и пројектила Украјини. Европска комисија је такође раније обећала да ће појачати финансијску подршку Украјини.

„Представили смо нови механизам за Украјину као део нашег предлога за ревизију буџета ЕУ. То је око 50 милијарди евра до 2027. године. за буџетске расходе и надокнаду. Говоримо о обезбеђивању 50 милијарди евра до 2027. године за буџетску потрошњу и опоравак“, рекла је председница ЕК Урсула фон дер Лајен у Мадриду, где је присуствовала церемонији обележавања шпанског председавања ЕУ, током које се преузела обавезу у вези са побољшањем стања европске индустрије, између осталог и кроз појачану сарадњу са земљама Латинске Америке..

„Многи проблеми са којима се суочавају наши грађани имају заједнички именитељ – превелику зависност од малог броја трећих земаља. Морамо да ојачамо аутономију у секторима као што су енергетика, здравство и храна. У том циљу, важно је подржати реиндустријализацију нашег континента заједно са диверзификацијом извора снабдевања. У том смислу, Латинска Америка и Кариби су кључни регион – не само за Шпанију, већ и за Европску унију“, потврдио је у Софији амбасадор Александро Поланко.

„Ово ће бити последње председавање у мандату садашње Европске комисије и пред нове европске изборе. Њен слоган „Европа ближе људима“ је прави изазов – подразумева промовисање свих оних успешних примера за које људи могу да цене да су постали могући захваљујући Европској унији“, рекла је шефица бугарске дипломатије Марија Габријел поводом слогана шпанског председавања и додала:

„У потпуности подржавамо планове зелене транзиције – давање приоритета обновљивој енергији и смањењу зависности од трећих земаља. У потпуности подржавамо и европску будућност Западног Балкана, који добија веома значајну додатну финансијску подршку“, нагласила је Марија Габријел. Коментаришући тему придруживања Бугарске шенгенском простору, она је рекла: „Бугарска поздравља реформе буџета за миграције и управљање границама. Постизање равнотеже између одговорности и солидарности кључно је за приступање Софије шенгенском простору.“