На дан када Бугарска православна црква и њени верници славе Светог великомученика Пантелејмона, слави се и дело Светих Седмочисленика, браће Ћирила и Методија и њихових ученика Климента, Наума, Саве, Горазда и Ангеларија. Православна црква је изабрала овај датум због тога што се 27. јула 916. године упокојио велики просветитељ и бугарски књижевник, којег је Цар Борис I послао за архиепископа бератског у југозападним крајевима средњовековних бугарских земаља.
У Охриду је Св. Климент захваљујући даноноћном преданом раду успео да обучи преко 3.500 духовника. У његовој биографији је записано да је „он као нови апостол Павле оплеменио непросвећени бугарски народ и духовно га узвисио, водећи га путем спасења“. Због праведног живота који је водио, убрзо након његове смрти, верници су почели да га поштују као свеца.
Првог маја 1879. године у оптицај су пуштене прве бугарске поштанске марке које су у то време звали „сантими,“ јер им је номинална вредност износила 5 сантима. На марки је приказан усправљен лав са круном на глави као симбол храбрости и борба..
„Благословен Цар који долази у име Господње! Мир на небу и слава на висини!“ (Лука 19:38) Овим одушевљеним усклицима, на које Црква подсећа на празник Уласка Господњег у Јерусалим, дочекали су Исуса Христа са надом у благостање и вечни живот..
Осам дана пре Васкрса славимо Лазареву суботу. То је први од три велика хришћанска празника повезана са чудом Васкрсења, а затим следе Цвети и Васкрс. Празник, који је у народу познат као Лазаревдан,је покретан, али увек пада у суботу пре Страсне..