Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

О својствима лековитог блата или „црног злата“ Поморија

Фотографија: Rawpixel

Блато које се извлачи из Поморијског језера има историју која сеже хиљаду година уназад. Први подаци о овом природном феномену и његовим лековитим својствима датирају из 547. године пре нове ере, а Трачани су га звали „Свето језеро три нимфе“. Данас центар за лечење блатом Специјализоване болнице за рехабилитацију у оближњем граду Поморије годишње привуче више од 10 хиљада пацијената. Они долазе управо због поморијског блата којим се лече плекситис, дископатија, радиколитис, артроза и други поремећаји мишићно-коштаног система. Али поморијско блато је најпознатије по ефекту који има на репродуктивни систем. „Могу да кажем да ми имамо више беба него сви центри за вантелесну оплодњу заједно у Бугарској“, објашњава др Георги Продромов, који у санаторијуму ради већ 40 година, у интервјуу који је дао Данијели Костадиновој са БНР-Бургас.

Лековито блато се добија од алги које крајем јула и почетком августа падају на дно језера. А у комбинацији са животињским и фитопланктоном, у анаеробном, тј. аноксичном начину пропадања, језеро производи само 1 милиметар слоја лековитог блата годишње. „Осим тога, блато садржи све женске полне хормоне, као и мушки хормон тестостерон“, каже др Продромов и додаје:


Начини коришћења блата су следећи: прво имамо наношење, тј. цело тело се облаже блатом на температури од 37-38 степени. Имамо и блатне купке – то је језерска вода плус блато. За младе жене са репродуктивним проблемима, поред блата које се наноси на тело, у родницу се ставља блато са свим активним састојцима и антиинфламаторним дејствима. На тај начин се делује против упала и дисфункције јајника. Имамо и слане купке – користимо их за нежније процедуре“.

Поморијско блато се ни у ком случају не препоручује оболелима од рака и оболелима од проширених вена, високог крвног притиска или срчаних тегоба.

А шта да кажемо људима који се мажу лековитим блатом на обали Поморијског језера и да ли могу да очекују исто лековито дејство као у санаторијуму?

„Када се изложи светлости, блато оксидира и после 2 сата постаје сиво, тј. више није црно, што значи да губи својства. Мора се чувати на одређеној температури, без директне сунчеве светлости, иначе хормони у њему нестају. Пола сата након мазања одређених делова тела, блато почиње да се суши и треба га одмах испрати“, препоручује др Продромов.


Лечење блатом може се користити и као превентивна мера за заустављање процеса дегенерације болести зглобова, сазнајемо од директорке санаторијума у ​​Поморију др Маргарите Михајлове:

„Имамо много пацијената који су, пошто су дошли на време јер их је упутио лекар специјалиста, одложили, па чак и отказали замену зглоба или операцију дискус херније. Ове операције доводе до компликација и много су скупље од профилактичког третмана.

Специјализована болница за рехабилитацију у Поморију дуго је инсистирала на доношењу Закона о очувању налазишта блата у Бугарској. Неопходно и хитно је да овај закон буде донет, јер се због низа измена и интервенција човека сваке године смањује салинитет Поморијског језера, а тиме се уништава и његово највеће богатство – лековито блато.

Текст: Венета Николова

Извор интервју Данијеле Костадинове – БНР-Бургас

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: Rawpixel, БГНЕС



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фестивал рибе у Поморију открива тајне рибарства

Дводневни фиш фестивал у Поморију представиће гостима и становницима црноморског градића свакодневицу и занат рибара. Идеја организатора фестивала из општине је да се гости кроз концерте, презентације рибљих специјалитета, позоришне представе и друге..

објављено 21.6.24. 11.35

Батак – много више од прелепог града драматичне историје и живописне природе у Родопским планинама

За нас Бугаре Батак је свети град! У њему и до данас одјекује ехо трагичних догађаја везаних за  Априлски устанак 1876. године, када је већина невиних житеља овог родопског градића страдала од сабље османског поробитеља – различити извори сведоче да..

објављено 17.6.24. 13.00

Зељаница, скроб, интегралне пице и боза – села у околини Ћустендила као атрактивна гастрономска дестинација

Сеоски туризам иде руку под руку са упознавањем кухиње одређеног места. А регион Ћустендила (југозападна Бугарска) у том погледу представља рудник злата. Стога су и гастрономске туре у овом делу Бугарске све популарније. Туристи посећују мале..

објављено 16.6.24. 09.35