Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Важне законске измене побољшаће рад на превенцији и заштити од породичног насиља

У првих 6 месеци ове године забележен је раст позива на националну SOSтелефонску линију за жртве насиља. Од јануара до јуна њих је 960, док их је у истом периоду 2022. било 794. Најчешће врсту насиља пријављују саме жртве, али у неким случајевима то чине и њихови рођаци или пријатељи. Парламент је гласовима коалиција ГЕРБ-СДС и „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ и Покрета за права и слободе усвојио нове измене Закона о заштити од насиља у породици којима ће се олакшати пружање заштите жртвама тог насиља.

Шта је ново у Закону?

Рок за подношење захтева за заштиту од породичног насиља продужен је са једног на три месеца. То је веома важна измена у вези са будућом заштитом жртве, наводи клинички психолог и психотерапеут Фондације „Асоциација Анимус“ Катја Крстанова.

Катја Крстанова
„Могу навести један пример из наше праксе. Жена је била жестоко малтретирана у марту. Имала је прелом руке на неколико места. Подвргнута је низу операција, а на крају периода лечења, у мају, утврђено је да не испуњава услове за издавање судске одлуке о забрани приласка, јер није испоштовала прописани рок од 1 месеца за подношење захтева Рејонском суду. Сада је она изложена сталним претњама починиоца породичног насиља да ће се све поновити, а најдиректнија претња је "доћи ћу да те докрајчим". За ову претњу жена је могла само да поднесе пријаву тужилаштву, али не и да поднесе захтев за издавање Одлуке о забрани приласка, јер се случај `одавно` догодио“.

Друга важна измена Закона предвиђа да суд, по посебној методологији, процењује ризик од насиља позивајући се и на мишљење стручњака. Ово омогућава да се прекине пракса да суд субјективно тумачи ризик од насиља у породици – објашњава Крстанова и наводи још један пример из праксе Фондације:

„Жена је добила велики број претњи – вербалних и преко онлајн платформи. Прикупила је и доставила све те информације Рејонском суду уз захтев да се сагласно Закону учиниоцу насиља одреди мера забране приближавања њој и приступа њеном месту становања, рада и местима на којима она остварује друштвене контакте. Међутим, Рејонски суд налази да не постоји ризик по живот и здравље жене и њеног детета, јер нема физичког насиља и других доказа и починиоцу одређује меру уздржавања од насиља. Код таквог стања ствари жени не преостаје ништа друго него да оде у неки кризни центар за жртве насиља у земљи, где мора да сачека пола године да суд прикупи доказе о постојању озбиљног ризика по њихов живот и здравље и одреди меру заштите. Увођењем нове методологије, судије више неће моћи да према субјективним критеријумима процењују да ли постоји ризик или не, већ ће се позивати на информације прикупљене од свих повезаних са случајем, што ће им омогућити да објективно процене ризик по живот и здравље жртве и одреде меру сразмерну ризику.“


Закон о заштити од насиља у породици предвиђа и успостављање Националног информационог система о породичном насиљу, који ће бити од велике користи полицији, јер ће им олакшати рад на пријављеним случајевима тог насиља.

Изменама Закона је законодавац предвидео још одређивање мере забране комуницирања са жртвом, проширивање круга лица која имају право да затраже помоћ у случају породичног насиља, као и формирање Националног савета за превенцију и заштиту од насиља у породици. 

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: Фондација „Асоциација Анимус“, БГНЕС



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Ана-Марија и Катерина Андрееве

Нова интернет платформа помаже повратницима да се што брже снађу и интегришу

У Бугарској не постоји тачна статистика о броју Бугара широм света, али према подацима које је Министарство спољних послова Бугарске објавило прошле године, у иностранству живи око 2,8 млн наших сународника. Према последњем попису становника из 2021...

објављено 12.11.24. 12.05

Бугарско друштво подељено: Да ли су климатске промене национални приоритет?

Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..

објављено 12.11.24. 08.42
Др Петар Берон

Др Петар Берон о првим корацима бугарске транзиције и демократији данас

Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..

објављено 10.11.24. 08.35