У Бугарској је 2022. године више од 150 особа постало жртве трговине људима, показују подаци Тужилаштва. Ово су само пријављени случајеви, колики је реалан број жртава остаје загонетка, али се проблем с овом врстом модерног ропства не сме игнорисати. Стручњаци саветују грађанима да буду будни и опрезни, те да не верују обећањима за лаку зараду. Али, ако се ипак догоди да упаднемо у замку „послодавца“, увек можемо потражити помоћ на Националној линији за борбу против трговине људима. Позиви на број 080020100 могући су са сваке тачке Бугарске и ЕУ, потпуно су бесплатни и уз гарантовану анонимност пријава.
Стручњаци нуде помоћ и против једног од најчешћих начина за привлачење нових жртава трговине људима – лажних огласа за посао на друштвеним мрежама. Они могу да провере веродостојност огласа и послодавца и да укажу на могуће замке.
Прошле године је на националну телефонску линију стигло преко 1.000 позива, од којих су 42 била од жртава трафикинга, сазнали смо од Монике Николове, директора Фондације „А21“, која управља 24-часовном Националном телефонском линијом за борбу против трговине људима.
„Људи који су одлучили да шансу за нови живот потраже у иностранству лако наседају на разне понуде за посао у области грађевинарства, пољопривреде или у некој другој сфери. Посао у иностранству за неке људе делује врло примамљиво јер им плата од 1.000-1.500 евра звучи као веома велик износ. Међутим, људи често не мисле да је животни стандард у тој земљи потпуно другачији, што значи да су и трошкови живота већи,“ прича за Радио Бугарску шеф фондације Моника Николова.
„Следећи свој сан они наилазе на људе који их уверавају да могу одмах да отпутују, да почну да раде и примају наведени износ. Међутим, већ по доласку у место, смештају их у нехуманим условима, терају их да раде од јутра до мрака без престанка и потпуно их изолују од света. Кад човек схвати да нешто није у реду, он покушава да узме новац који је зарадио и да оде. Али то није тако лако урадити јер му је послодавац покрио све трошкове – пута, хране и смештаја. Практично, радник послодавцу дугује новац, а износ који треба да врати често је огроман а раднику не дозвољавају да оде док не измири свој дуг.“

Сигуран знак по коме можете препознати такве и сличне огласе је брзина којом тзв. послодавац ступа у контакт и одговара на наша питања, као и могућност да већ сутра или до краја недеље отпутујемо јер су нам карта и смештај већ обезбеђени.
Моника нам открива још једну од чешћих техника које трговци људима користе у потрази за новом жртвом, независно од пола, старости и социјалног статуса:
„Има жена које су упале у шему трговине људима у циљу сексуалне експлоатације јер су их у њу увукли њихови партнери. Друштвене мреже стварају повољне услове и омогућавају трговцу да лако пронађе нову жртву. Ступају у контакт, почињу да разговарају и флертују, постепено он почиње да изолује девојку од породице и пријатеља, да је контролише, а понекад и живе заједно. Понекад флерт траје дуго и завршава се браком. Након тога он почиње да је експлоатише изводећи је из земље, уз договор да ће радити у иностранству, сакупљати новац и поново ће се вратити у земљу где ће имати леп живот.“
У случају унакажене девојке из Старе Загоре, који је последњих недеља узбуркао Бугарску, Моника Николова не види знаке насиља у породици, већ друге врсте злочина – трговине људима у циљу сексуалне експлоатације.

„Овде се ради о окрутности и мучењу, који су прилично хладнокрвни и подсећа нас на друге случајеве са жртвама трафикинга чија је сврха сексуална експлоатација, на којима смо радили. Реч је о женама које су биле жестоко мучене и све имају бројне ожиљке. Оне су преживеле, али су већ избрисане као људска бића,“ сматра шеф Фондације „А21“. „Врло често се то ради за застрашивање девојке ако се случајно усудила да каже да жели да оде јер не жели да се бави овим послом. Следи брутално премлаћивање и физичко злостављање девојке како би одустала од намере да напусти свог „послодавца.“ Често такво премлаћивање служи као пример и упозорење осталим женама да знају шта их чека ако одлуче да оду,“ рекла је Моника Николова.
Више о овој теми:
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиje: coe.int, pixabay
Влада Бугарске одобрила је нови програм помоћи организацијама бугарских заједница у Албанији, Србији, Косову, Украјини, Молдавији и Северној Македонији за период 15. октобар 2025 – 31. децембар 2029. г, саопштила је њена прес-служба. Кабинет..
Све мање Бугара верује у стабилност сопствених финансија – показују најновији подаци социолошке агенције „Мјара“, чије је истраживање спроведено између 5. и 13. октобра 2025. године на узорку од 801 пунолетног грађанина Бугарске. Према..
На самом почетку рата између Русије и Украјине, у свим земљама које насељавају, бесарапски Бугари свој су празник дочекали молећи се за мир. Скоро четири године касније, испуњени још дубљом тугом, обележавају свој посебан дан расути по свету. И ове..
На Дан народних будитеља, на тргу Гине Кунчеве у Софији ће у 12.00 сати софијски рејон „Обориште“ и Фондација „Просветитељке“ отворити интерактивни музеј..
Поводом Дана народних будитеља, Председништво Бугарске ће отворити своја врата за грађане. Данас, у 10.30 сати, испред зграде Председништва у Софији биће..
Широм Бугарске ће се низом манифестација обележити Дан народних будитеља. На дан када одајемо почаст бугарским књижевницима, просветитељима и борцима за..