Нова политичка сезона је тек почела, а испред парламента се сваког дана одржавају протесне акције. Данас, 19. септембра, рудари и енергетичари су блокирали центар Софије. Протесна шетња је у организацији два највећа синдиката у Бугарској – Конфедерације независних синдиката Бугарске (КНСБ) и Конфедерације рада „Поткрепа“ (КР „Поткрепа“), који броје преко 500 хиљада чланова – међу којима су и рудари у земљи. Разлог за протест је то што се на државном нивоу размишља о затварању неких од активних јединица у рударској индустрији са једним јединим циљем – да се не изгубе финансијска средства која долазе за декарбонизацију привреде у оквиру тзв. Европског зеленог договора.
Међутим, одлуке о затварању рудника не могу доносити само политичари. Они морају да чују и став експерата који се снажно залажу за очување експлоатације угља као "старе добре алтернативе" свим новијим изворима енергије – наводе енергетичари и рудари, који се одавно спремају за протест за заштиту бугарске енергетике. По њиховим речима, сада су енергетска стабилност и енергетска независност наше земље стратешки још важније с обзиром на војни сукоб у региону и неповољне климатске промене.
„Наш протесни митинг није везан за захтеве социјалне природе – за запошљавање, алтернативна радна места за рударе, нити за отпремнину приликом њиховог отпуштања. Инсистирамо на очувању енергетике наше земље. Видимо да већ годинама политичари занемарују сектор енергетике“ – каже Александар Загоров из КР „Поткрепа“ и наставља:
„Доносе се привидне одлуке, нема јасне перспективе, није јасно којим ће путем земља ићи како што се тиче енергетике, тако и што се тиче социјалне сфере, привреде и екологије. Ми, запослени у овом сектору, видимо да постоји могућност да се бугарска електроенергетика развија и то заједно са експлоатацијом угља и термоелектранама на угаљ. Упркос томе стављају нам конкретна ограничења уз образложење да држава губи договорени новац од ЕУ. Међутим, истина је да до сада нико није израчунао стварне губитке које ће држава претрпети, чак ни само у оквиру система социјалног осигурања. Јер ако буду отпуштени рудари и енергетичари, у буџет неће ући новац за здравство, смањиће се приходи пензионих фондова итд. Прича се о 12-13 хиљада људи који ће бити отпуштени. То би била социјална катаклизма“.
Због бројних нагомиланих проблема у енергетском сектору учесници протеста данас траже јасну државну стратегију. Кажу да за сада постоји мноштво стратешких докумената, међутим, они нису израђени на начин предвиђен Законом о енергетици, а осим тога, исти не дају перспективу развоја:
„Желимо да имамо нешто што бисмо назвали „безбедносним капацитетом“, оно што је некада било познато као „хладна резерва“ – наводи Александар Загоров у интервјуу Радио Бугарској. – Прича се о соларним електранама и ветропарковима, међутим да ли нам они могу пружити енергетску сигурност? Ни сунчева светлост, ни ветар нису увек довољни за производњу електричне енергије. То се односи и на воду и хидроелектране. Зато морамо да се ослонимо и на стари угаљ, као и на нуклеарну енергију. Много је нагомиланих проблема и нећемо их решити једним митингом, јасно је да ће бити потребно много дипломатије пре, за време и после митинга. Али протесна шетња ће скренути пажњу на ове проблеме, натераће друштво да их види. Надајмо се да ће нас политичари разумети, јер има још много важних одлука које треба донети, попут оних у вези са растућим енергетским сиромаштвом, смањењем потрошње и растом цена за крајње кориснике.“
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС, podkrepa.org
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...
Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби против климатских промена. Партнери овог значајног догађаја били су Француски поларни институт..
Одлука председника САД Џоа Бајдена да Украјини дозволи коришћење америчког оружја за нападе дубоко унутар руске територије изазвала је бурне реакције..