Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Обележавамо 102. годишњицу смрти Патријарха бугарске књижевности

„Твоја корпа пуна је црвених малина“ – Иван Вазов је био опчињен лепотом Берковског Балкана

7
Музеј-кућа Ивана Вазова у Берковици отворена је за посету сваког дана
Фотографија: Венета Николова

Берковица, мали провинцијални град, сав утонуо у зеленило, ушушкан у подножју величанственог врха Ком (2.016 м), и данас чува успомену на чувеног бугарског писца Ивана Вазова. Патријарх бугарске књижевности, како је још познат овај писац, боравио је у овом градићу од марта 1879. до 18. септембра 1880. године, а за тај период Вазов каже да је био један од најплодоноснијих периода у његовом животу. У Берковици је Вазов обављао високу функцију – био је председник Окружног суда. Али је пре тога неко време радио као чиновник у Русчуку, данашњем Русеу. Тамо му је дијагностификована болест плућа и лекари су му препоручили да влажну климу у подунавском граду замени свежим планинским ваздухом.

Соба писца у Ипеклијској кући
Тако је 29-годишњи Вазов, који је тада већ био познати песник, одлучио да се пресели у градић у подножју Балкана, што је турски назив за Стару планину. У то време је Берковица био град занатлија у којем уске калдрмисане улице вијугају између старих кућа и тргова. Млади песник се настанио у тзв. Ипеклијској кући у којој је користио само собу на спрату – највећу собу, чији су плафон и ормари били прелепо украшени дуборезом. Данас је та кућа претворена у Музеј Вазова и отворена је за јавност. Улазимо кроз дрвену капију у прохладно калдрмисано двориште где расту здравац и шимшир. На улазу нас је дочекала Калинка Петрова, кустос музеја, која нам је с нескривеном емоцијом причала о животу Ивана Вазова у малом старопланинском граду:

Калинка Петрова – кустос Музеј-куће Вазова
„У овој кући су испод пишчевог пера изашле неке од његових најбољих песама. Највећа инспирација су му биле берачице малина које су се враћале носећи корпе пуне овог миришљавог воћа. Њихов смех и весела граја су разгаљивали његову душу. Опчињен њиховом лепотом и трудољубивошћу, Вазов им је посветио песму која је постала својеврсна химна Берковице.

Музеј-кућа Вазова у Берковици основана је почетком 19. века
Млади песник је био одушевљен Берковицом, природом Старе планине, мештанима. Десила му се и... љубав:

„Током тих 17 месеци, Вазов се мало поправио, физички је ојачао, редовне шетње планином, свеж ваздух и чиста вода благотворно су утицали на његово здравље! Ту је срео и своју драгу, 19-годишњу Зихру. Нажалост, немамо њену фотографију, али је била девојка црне косе и црних очију. Знала је како да се опходи према њему. И пријатељство је прерасло у љубав.

Вазов јој је у Пловдиву, у који се касније преместио, посветио поему „Зихра,“ каже Калинка Петрова.

Млади Вазов опевао је лепоту Берковског Балкана у својим стиховима
Занимљива и мало позната чињеница је да је 1879. године Иван Вазов у Берковици основао туристичко друштво и организовао прве успоне на врх Ком. Очаран природом овог краја Вазов је написао поему „На Кому“ и још пар песама инспирисаних природним лепотама околине Берковице.

Више о овој теми:

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Венета Николова






Галерија

Више из ове категориjе

Петловдан – празник посвећен мушкој плодности

Према бугарском народном календару, 2. фебруара се празнује Петловдан – за здравље и плодност мушке чељади. Један од обавезних обреда овог п разника, који  се обележава углавном на истоку Бугарске, је жртвовање петла. И зводе га жене, мајке..

објављено 2.2.24. 07.15

Православни хришћани обележавају Светог мученика Трифуна

Данас Бугарска православна црква и њени верници славе успомену на Светог Трифуна по новом календару. Овај празник претходи Сретењу Господњем. Светац који је живео у 3. веку у анадолској области Фригији имао је исцелитељску моћ. Убијен је пошто је..

објављено 1.2.24. 06.30

Национални историјски музеј представља археолошке налазе пронађене у 2023. г.

Данас ће у Националном историјском музеју, у 16.00 сати, бити отворена изложба под насловом „Древни налази. Нова открића. Археолошка сезона 2023“. Отварању већ традиционалне изложбе најзанимљивијих археолошких открића за 2023. годину присуствоваће..

објављено 30.1.24. 07.55