Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Обележавамо 102. годишњицу смрти Патријарха бугарске књижевности

„Твоја корпа пуна је црвених малина“ – Иван Вазов је био опчињен лепотом Берковског Балкана

7
Музеј-кућа Ивана Вазова у Берковици отворена је за посету сваког дана
Фотографија: Венета Николова

Берковица, мали провинцијални град, сав утонуо у зеленило, ушушкан у подножју величанственог врха Ком (2.016 м), и данас чува успомену на чувеног бугарског писца Ивана Вазова. Патријарх бугарске књижевности, како је још познат овај писац, боравио је у овом градићу од марта 1879. до 18. септембра 1880. године, а за тај период Вазов каже да је био један од најплодоноснијих периода у његовом животу. У Берковици је Вазов обављао високу функцију – био је председник Окружног суда. Али је пре тога неко време радио као чиновник у Русчуку, данашњем Русеу. Тамо му је дијагностификована болест плућа и лекари су му препоручили да влажну климу у подунавском граду замени свежим планинским ваздухом.

Соба писца у Ипеклијској кући
Тако је 29-годишњи Вазов, који је тада већ био познати песник, одлучио да се пресели у градић у подножју Балкана, што је турски назив за Стару планину. У то време је Берковица био град занатлија у којем уске калдрмисане улице вијугају између старих кућа и тргова. Млади песник се настанио у тзв. Ипеклијској кући у којој је користио само собу на спрату – највећу собу, чији су плафон и ормари били прелепо украшени дуборезом. Данас је та кућа претворена у Музеј Вазова и отворена је за јавност. Улазимо кроз дрвену капију у прохладно калдрмисано двориште где расту здравац и шимшир. На улазу нас је дочекала Калинка Петрова, кустос музеја, која нам је с нескривеном емоцијом причала о животу Ивана Вазова у малом старопланинском граду:

Калинка Петрова – кустос Музеј-куће Вазова
„У овој кући су испод пишчевог пера изашле неке од његових најбољих песама. Највећа инспирација су му биле берачице малина које су се враћале носећи корпе пуне овог миришљавог воћа. Њихов смех и весела граја су разгаљивали његову душу. Опчињен њиховом лепотом и трудољубивошћу, Вазов им је посветио песму која је постала својеврсна химна Берковице.

Музеј-кућа Вазова у Берковици основана је почетком 19. века
Млади песник је био одушевљен Берковицом, природом Старе планине, мештанима. Десила му се и... љубав:

„Током тих 17 месеци, Вазов се мало поправио, физички је ојачао, редовне шетње планином, свеж ваздух и чиста вода благотворно су утицали на његово здравље! Ту је срео и своју драгу, 19-годишњу Зихру. Нажалост, немамо њену фотографију, али је била девојка црне косе и црних очију. Знала је како да се опходи према њему. И пријатељство је прерасло у љубав.

Вазов јој је у Пловдиву, у који се касније преместио, посветио поему „Зихра,“ каже Калинка Петрова.

Млади Вазов опевао је лепоту Берковског Балкана у својим стиховима
Занимљива и мало позната чињеница је да је 1879. године Иван Вазов у Берковици основао туристичко друштво и организовао прве успоне на врх Ком. Очаран природом овог краја Вазов је написао поему „На Кому“ и још пар песама инспирисаних природним лепотама околине Берковице.

Више о овој теми:

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Венета Николова








Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Дивно гравиране посуде и фино израђени идоли – Козарева хумка открива своје тајне

Налази са археолошких истраживања Козареве хумке – насеља из 5. миленијума пре нове ере, постали су права сензација већ 2014. године, када су први пут представљени широј јавности. Међу изузетним експонатима истичу се амајлије од људских лобања,..

објављено 7.9.24. 12.10
Проф. Иван Илчев

Величанство Уједињења и последице ујединилачког синдрома

Шестог септембра 1885. године Бугарска се ујединила и поново постала једна држава. У интервјуу Радио Бугарској је проф. Иван Илчев, професор Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“, испричао о факторима који су довели до Уједињења, када су се..

објављено 6.9.24. 07.30

Археолошки налаз враћа нас у време праисторије

Зуб пећинског лава откривен је приликом археолошких ископавања у пећини „Чаја“ у близини града Чепеларе, саопштио је Марин Господинов, директор локалног Музеја родопског крша. Према његовим речима, у питању је веома вредан и и редак налаз за нашу земљу,..

објављено 2.9.24. 09.21