Сваке јесени, чувена бугарска сопранистица Рајна Кабаиванска, са дугогодишњом италијанском адресом, на свом мајсторском курсу на Новом бугарском универзитету, који се одржава од 2001. године и први је такве врсте у Бугарској, окупља младе оперске таленте из целог света. Похађало га је више од 200 извођача из Европе, САД, Јужне Америке, Аустралије, Азије и Африке. У периоду од 19. септембра до 07. октобра ове године одржава се 23. пут по реду.
Мајсторски курс младим оперским певачима пружа прилику да упознају уметност и искуство Рајне Кабаиванске и са њом унапреде своју вокалну технику и глумачку интерпретацију. Учесници се бирају путем конкурса, а најбољи од њих учествују на завршном гала концерту лауреата и бивају укључени у оперске представе у Софијској опери и балету. Они који током наставе покажу посебно висока постигнућа добијају стипендије из фонда Рајне Кабаиванске на НБУ за студије у Италији.
Ове године за мајсторски курс су се пријавили млади из 19 земаља, рекла је Рајна Кабаиванска за БНР:
„Много је добрих гласова на земљи. А ови млади певачи су веома добро информисани. Данас је информација нешто генијално, јер на телефону или на ТВ-у можете да видите цео свет, знате ко шта ради на северу, југу и западу. Тако је мој мајсторски курс у Софији заиста постао глобалан. Увек сам имала много кандидата, али моје правило је да не дајем илузије. То је каријера која постаје све тежа и тежа. Јер данас позориште није оно што је било пре 50 или 100 година. Позориште је нешто заиста посебно, нешто ти даје емоцију, нешто ти даје илузију, што ти даје снагу да живиш. Када одем у позориште осећам се боље. Ту је мој свет. Свет ван позоришта није толико мој колико онај у позоришту. И има много младих који желе да живе са овом илузијом. Јер и опера је илузија – илузија емоција, силног узбуђења које и данас буди осећања код људи.“
„Три недеље, колико траје сваки мајсторски курс, нису довољне да се направи певач“, признаје Рајна Кабаиванска. За то је потребно најмање две године напорног рада, а добре школе је већ прилично тешко наћи.
„Ја сам једна од ретких из старе италијанске школе певања“, наставља она. „Тако да ова деца коју ја изаберем, то су деца која су талентована, која ће имати будућност. Захваљујући свом великом искуству, јер имам 88 година и бавим се овим послом више од 70 година (смех), могу одмах да кажем ко ће имати будућност, а ко не. Сам таленат није довољан. Пре свега, потребно је много рада. А онда – интелигенција. Данас на сцени морате да урадите оно што публика очекује од вас. Да уђете у лик, да се поистоветите са оним кога играте. Од певача се захтева да поседује веома много квалитета.“
А шта јој доноси контакт са младима? Рајна Кабаиванска каже да емотивно проживљава свако постигнуће њених ученика, сваки успех или наступ.
„Имала сам срећу и прилику да радим са највећим музичарима свог времена. Сарађивала сам са маестром Карајаном, у Метрополитену, у Ла Скали, у Паризу... Тако да носим једно веома вредно наслеђе. И желим да га дам младима. Зато што волим младе људе. Они ме испуњавају животом, а када се остваре, за мене то представља највећу срећу. И да вам право кажем, мојих ученика има скоро свуда по свету. Не играју сви велике улоге, али то није битно. Велика или мала улога, није важно! Важно је да сте на сцени, да певате и изражавате оно што јесте, своју интимну суштину. То је највећа срећа.“
Саставио: Красимир Мартинов
Извор: интервју Данијеле Големинове, програм „Хоризонт“ БНР
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографиjе: Raina Kabaivanska School
Вечерас ће у Првој сали Националног дворца културе у бугарској престоници почети 38. издање најстарије филмске панораме код нас – Киноманије. Фестивал ће отворити најновији играни филм редитеља Милка Лазарова „Стадо,“ чија је светска премијера одржана..
Данас ће у Првој сали Националног дворца културе у Софији почети 38. издање Киноманије. Фестивал ће отворити филм „Стадо“. После успеха филма „Стадо“ и признања на међународним фестивалима, филм редитеља Милка Лазарова, уз учешће Веселе Влчеве,..
Пре неколико дана у Благоевграду је представљен графит-мурал у боји, који је настао у вези са 20. годишњицом чланства наше земље у НАТО. Он се може видети у улици „Славјанска“ бр. 65, а реализован је уз подршку Министарства спољних послова..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм,..