Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Љутеница, а сада и баница – Макико жели да у Јапану популаризује још један бугарски специјалитет

Макико је нашем репортеру поклонила теглу лутенице, донету чак из Јапана
Фотографија: Венета Николова

Једна Јапанка је пропутовала 13 хиљада километара да би посетила Пловдив и научила да прави ... баницу. Макико Мијура производи бугарску љутеницу у јапанској префектури Јамагата, где наш деликатес made in Japan изазива масовну знатижељу и све чешће се појављује на трпези њених сународника. А ове јесени, у потрази за новим кулинарским изазовима, Макико је први пут посетила нашу земљу:

Бугарска љутеница постаје све популарнија на јапанском тржишту
„Желела сам да у Бугарску донесем своју љутеницу и да је упоредим са оригиналном. Признајем да постоје разлике“, каже Макико. Ваша љутеница се више осећа на дим, у њој има остатака коже и семена паприке. Моја садржи само паприке, парадајз, шаргарепу, лук и мало белог лука, у њој нема патлиџана и осталих ваших састојака јер је прилагођена јапанском укусу. Ми смо навикли да паприке једемо сирове, као салату, али печене паприке су тако укусне! Направила сам различите меније са идејама како Јапанци могу да конзумирају моју љутеницу – као додатак уз ћуфте, или уз рибу и пиринач, са паељом, итд.“

Макико тврди да јој је искуство и инспирацију пренела бугарска гимнастичарка Антоанета Витале. Током епидемије ковида, наша земљакиња је живела у Јапану, где је у локалним медијима промовисала бугарски спорт и кухињу. Макико је ступила у контакт с њом и добила драгоцене савете како да припреми аутентичну бугарску љутеницу. Сада, 3 године касније, Јапанка је долетела са другог краја света да је посети у Пловдиву и да научи како да смота баницу. Признаје да се у наш специјалитет од теста заљубила на први поглед, пре него што га је пробала!

Макико је посетила Антоанету Витале у Пловдиву како би научила да прави баницу
„То се догодило док сам гледала телевизијску емисију. Јапански јавни ТВ сервис NHK представио је вашу љутеницу и баницу. Нисам је никад пробала, али ме је јако заинтригирала, баш као што се десило са вашом љутеницом пре извесног времена. И одлучила сам – доћи ћу овде на лице места да пробам бугарску баницу и научим како да је сама припремим. Желим да вашу баницу презентујем у Јапану, мада не знам како ћу наћи бугарски сир и коре на нашем тржишту. Да не говорим да је чак и наше брашно другачије од вашег! Мораћу да прилагодим вашу баницу јапанском укусу, као што сам урадила и са љутеницом“, закључује Макико.

Гошћа из Јапана очарана је прелепом архитектуром и богатим културно-историјским наслеђем Пловдива
Прво што је урадила по доласку у Пловдив било је да оде у супермаркет. Остала је импресионирана невероватно разноликом понудом љутенице на полицама. Друго је било да купи баницу на улици. Каже да јој се у први мах учинила прилично ... слана и оштрог укуса због сира. А трећа ствар је била да засуче рукаве и покуша да припреми наш деликатес у кући Антоанете Витале.

Дошла је код нас и из тог је произашала прекрасна 4-дневна културна размена, јер нам је један дан спремила суши, а иначе смо правили баницу“, каже Антоанета. 


„Хтела сам да јој покажем како се прави домаћа баница са готовим корама а, уз то и баница са развијеним корама, што није нимало лако. Али онда сам се сетила да у Јапану Макико неће наћи готове коре и да је боље је да их сама развије. Тако смо направили баницу заливену газираном водом, јајима и киселим млеком, али и „куповну“ баницу, која се продаје у пекарама. Идеја је да Макико може да спрема различите врсте баница у Јапану, где постоји велико интересовање за све што је бугарско. Јапанце привлачи не само наше кисело млеко, које се сматра веома здравим производом, већ и наша ритмичка гимнастика, руже, па чак и вино“, рекла је Антоанета у интервјуу за Радио Бугарску.

Јапанка је научила да прави 3 врсте банице јер наш специјалитет жели да популаризује међу својим сународницима
Мусака и таратор су нека од наших јела која су оставила веома јак утисак на Макико. Наше воће такође, посебно лубенице. „Код нас су мале, а овде су тако велике и укусне!“, не крије изненађење Јапанка. И признаје да је у Пловдиву купила ружину водицу и листове руже да код куће направи чај, док буде размишљала о томе како да бугарску баницу промовише у Земљи излазећег сунца.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: Венета Николова, Макико Мијура, Антоанета Витале

Више из ове категориjе

Бугарска мања за 800.000 људи

За скоро 800.000 људи смањен је број становника Бугарске у периоду од 2013. до 2022. године, показују подаци статистичког приручника „Демографија, економија и социјално осигурање“ Националног завода за социјално осигурање за 2022. годину. У 2013...

објављено 27.2.24. 15.15

Др Евгенија Вукадинова из Рима: Бугарско здравство је веома комерцијализовано и то штети имиџу земље

У Италију је са дечком отишла на одмор, на две недеље, ни не слутећи да судбина има другачије планове од онога што је испрва зацртала. Данас, 30 година касније, некада заљубљени пар се одавно растао, а др Евгенија Вукадинова са 24-годишњом ћерком и даље..

објављено 27.2.24. 11.52

Украјина обележила другу мрачну годишњицу од почетка рата

Украјина је 24. фебруара обележила две године од почетка руске инвазије. Мрачна годишњица навршила се након недавне смрти руског опозиционара Алексеја Наваљног и заузимања кључног града Авдејевке на истоку Украјине, највеће симболичне победе Русије..

објављено 26.2.24. 17.42