Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

115 година од рођења Марина Големинова

Фотографија: лична архива

Данас обележавамо 115. годишњицу рођења Марина Големинова, једног од најзначајнијих бугарских композитора.

Академик Марин Големинов рођен је у Ћустендилу 1908. године. Музичко образовање стекао је у Паризу, где је студирао композицију код Венсана д'Ендија, Пола Дикаа и Ги де Лионкура, аутор је опера, балета, симфонијских и камерних дела која су део ризнице бугарске музичке културе. Његово ствралаштво, у којем се може уочити снажан утицај бугарског фолклора, награђивано је и извођено широм света.

„Марин Големинов је популарисао камерни жанр на основу камерног начина размишљања“, каже професорка историје музике Наташа Јапова у интервјуу из ризнице Радио Бугарске. „Овај тип музике, да подсетимо, је музика која акцентује сам звук. Потиче од традиције да се свира у „камери“ - музичкој соби палате где су се аристократе окупљале. Код нас такве традиције нема из историјских разлога. Свега шест деценија после осамостаљења бугарске државе и зачетака националне културе Марин Големинов је својим стваралаштвом утемељио овај жанр. Док је студирао у Софији и Паризу, написао је више композиција. Али тек је1934. године написао Опус бр. 1 свог Првог гудачког квартета – када је, у ствари, започео свој сопствени стваралачки пут.“

Последње године свог живота Марин Големинов је провео у Португалу са породицом свог најстаријег сина Камена. Овај свет је напустио 2000. године. У знак сећања на великог композитора, сваке године 28. септембра у његовом родном граду се додељује Национална награда за допринос музичкој уметности „Акад. Марин Големинов“. Организатори манифестације су Општина Ћустендил, Музичко друштво „Марин Големинов“ и наследници овог прослављеног композитора.

Послушајте „Сеоску гозбу” из свите „Нестинарка” Марина Големинова у извођењу Симфонијског оркестра БНР под диригентском палицом Камена Големинова:

Редактор: Диљана Трачева

Превод: Свјетлана Шатрић




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Папи Хас и "Радиша"

Након низа балада Константин Трендафилов, познатији као Папи Ханс, промовише песму "Радиша" са свог албума "Боје туге". Звук и ритам подсећају на музику из 80. година минулог века. За песму је снимљен и видео-спот у којем Папи Ханс показује и..

објављено 20.2.25. 10.55

"Кажи, горо"

Иако волимо и поштујемо Васила Левског као нашег националног хероја, мало је народних песама посвећених њему. Данас вам нудимо једну од њих – "Кажи, горо" – у извођењу дечје Вокалне групе"Карловојс" чији је уметнички руководилац Анита Илијева. Аутор..

објављено 19.2.25. 11.30
Портрет Васила Левског, сликар - Дионисиј Дончев

"Не певај, славује, имам времена…"

„Напољу дрво и камен пуца, гладни смо – нисмо јели већ 2-3 дана, а он пева и весео је! Увече – пре спавања – пева; ујутру, чим отвори очи, опет запева“ – овако песник и револуционар Христо Ботев описује свог пријатеља Васила Левског. Према другим..

објављено 19.2.25. 10.45