Већ четврти дан у Бугарској се одвијају протести рудара и енергетичара, који блокирају путеве и кључна места у Бугарској. Запослени у овом сектору противе се Територијалним плановима за праведну транзицију старозагорског, перничког и ћустендилског региона угља који су објављени на сајту Министарства енергетике. Они су такође одбили су да се одазову позиву за састанак који је у недељу упутио премијер.
„Власти морају да нађу начин да са нама преговарају. Ми више нећемо мрднути прстом, ма шта се десило. Министар каже да ниједан капацитет неће бити затворен до 2038. године, али у плану пише до 2030. године – ограничење на 1.600 мегавата. Ако то није гашење, шта јесте?“, упитао је реторички Георги Господинов, председник Конфедерације независних синдиката Бугарске (КНСБ) у ТЕ „Мини Марици-исток”.
Премијер Николај Денков је након ванредне седнице Владе дао уверавања да се већ ради на томе да се запосленима у овим електранама омогући да се преквалификују и запосле у истом региону. Према речима премијера, „рад на територији рудника, на њиховој рекултивацији и трансформацији, како би могли бити кориштени за развој бизниса, индустрије, нових технологија, трајаће још најмање 10 година након затварања рудника тако да ће, заправо, за људе у овом региону, са постојећим квалификацијама, посла бити још дуги низ година након што термоелектране и рудници буду затворени као извори угља.“ Радници у овом сектору нису такође одушевљени ни могућношћу да добију до 36 плата уколико одлуче да напусте посао у рудницима.
Према речима председнице Самосталног синдиката радника енергетике Бугарске Марине Митове, протести ће се наставити док поверење између Владе и радника из овог сектора не буде поново успостављено: „Лопта је у рукама Владе. Желимо да видимо посвећеност, а не само празне приче“, рекла је она за БНР, коментаришући да незадовољство људи изазива непостојање конкретних одлука: „Прича се да ће бити инвестиција. Прича се да ће бити посла, али ...“
„Потребно је пронаћи баланс. Држава пре свега треба да следи своје сопствене циљеве – економске, социјалне, све заједно. Недостатак енергетске стратегије је главни проблем наше државе. Не можемо да предузимамо хаотичне потезе. Свака одлука у сектору енергетике која буде донесена данас, имаће ефекат за 10 година. А ми већ годинама вучемо потезе на слепо. Свака следећа влада има своју визију, доноси хаотичне одлуке. Ни у једној другој земљи не постоји таква небрига“, прокоментарисала је Марина Митова.
„Тренутно се из ових термоелектрана обезбеђује између 40 и 60% основне производње електричне енергије. Док не нађемо техничко решење за ово питање, било шта друго што би се урадило било би сулудо“, категоричан је председник Конфедерације рада „Поткрепа“ Димитар Манолов:
„Планови за праведну транзицију треба да буду достављени након свеобухватне јавне расправе“, додао је синдикални лидер, подсећајући да је на састанку са премијером који је одржан пре скоро два месеца затражено хитно одржавање ових разговора: „Чини ми се да се власти свим силама и смишљено труде да глас народа до њих не допре. Јер није питање шта, већ када?“
„Индустрија минерала и сировина је изузетно важна за економију земље“, прокоментарисао је за БНР инжењер Иван Митев, извршни директор Бугарске рударско-геолошке коморе:
„Ми се ионако већ се суочавамо са озбиљним проблемима на међународним тржиштима у погледу цена, производње, трећих земаља, а у једном тренутку имаћемо и несигурне базне капацитете – ово ће за све нас, који смо већ сада у неравноправној конкуренцији са остатком света, изазвати огромне потешкоће. Да бисмо одржали нашу економску конкурентност, потребни су нам базни капацитети“, нагласио је експерт.
Међутим, заменик министра енергетике Красимир Ненов је уверио да је енергетска безбедност у нашој земљи загарантована. Мини „Марица исток” и ТЕ „Марица изток 2” радиће безбедно и поуздано током јесенско-зимског периода.
Председник Управног одбора Института за енергетски менаџмент Славчо Нејков позвао је надлежне да припреме стратешку енергетску визију земље:
„Влада треба да изађе са писаним документом у којем ће који дан по дан, корак по корак, објаснити шта ће се дешавати и по питању радних места, и по питању енергетског микса, и по питању демографије – све то је повезано. Поуздам се у здрав разум.“
Град Русе постао је богатији за један импресиван архитектонски објекат – најдужи дрвени пешачки мост у Бугарској. Мост, укупне дужине 28 метара, свечано је отворен крајем 2024. године у шумском парку Липник. Опремљен је модерним стакленим оградама ,..
Најпопуларнија имена у Бугарској у 2024. години била су Георги (140.818) и Марија (100.651), показују подаци Националног завода за статистику. Следе их имена Иван и Иванка, а затим Димитар и Елена. Када су у питању новорођенчад, прошле године..
Ружичасти фламинго се сматрао егзотичном врстом за Бугарску, али већ неколико година језера око Бургаса станишта су читавих колонија ових птица. Тренутно више од 450 јединки насељава влажна подручја Бургаса. Орнитолози кажу да егзотичним птицама..
Борисов врт у срцу Софије поново ће постати сцена за традиционални фестивал „Сурва“ из Перника. За трећу узастопну годину, Софијанци и посетиоци главног..
Ружичасти фламинго се сматрао егзотичном врстом за Бугарску, али већ неколико година језера око Бургаса станишта су читавих колонија ових птица...
У Бугарској је током 2024. године 479 људи изгубило живот у тешким саобраћајним несрећама, док је 9.046 особа повређено. У првих пет месеци 2024. године..