Званичнo обележавање 110. годишњице оснивања најстаријег удружења књижевника у Европи – Савеза писаца Бугарске (СПБ) предвиђено је за 16. новембар. Свечаност под покровитељством шефа државе Румена Радева биће организована у Централном војном клубу у Софији.
Упоредо са заштитом права бугарских аутора, СПБ је изузетно активан и на међународном плану. Тако је, на пример, управо наша организација дала значајан допринос по питању приближавања идеје мира великом броју писаца.
„Најплодоноснији су били сусрети писаца током 60-их, 70-их и 80-их година прошлог века“, каже Бојан Ангелов, председник СПБ-а. „На њима је учествовало око 800 страних аутора, међу којима и неколико добитника Нобелове награде. У нашој земљи гостовали су књижевници из САД, Западне Европе, Русије, Индије, Јапана, Кине. Данас се трудимо да традацију међународних сусрета писаца одржимо живом, иако су наше финансијске могућности далеко скромније.“
Бугарски савез писаца склопио је 2018. године уговоре са савезима писаца Србије, Румуније, Словачке и Хрватске. Издавачка кућа „Бугарски писац“ издала је антологију „Дунасвски предели“ у којој су сабрана дела аутора из Немачке, Бугарске, Словачке, Мађарске, Србије, Молдавије и Украјине, вођена идејом да је река Дунав природна веза између западне, источне и централне Европе. Сарадња са Србијом резултирала је посетом српских писаца Софији у току прошле године и потписивањем споризума о издавању двојезичне антологије која садржи дела 20 бугарских и 20 српских песника. Разматра се и могућност изадавања 5 књига наших аутора у Србији и 5 књига српских аутора у Бугарској.
„Када удружимо снаге, језик књижевности постаје међународни језик пријатељства“, убеђен је Бојан Ангелов. „Тренутно рат представља огромну препреку између Русије и Украјине, али ми гајимо пријатељске односе са великим бројем украјинских писаца. Уз помоћ украјинског писца и преводиоца Виктора Мелника у Украјини су издате књиге 9 бугарских аутора. Током 2022. године више од 100 украјинских држављана, који су спас од рата пронашли у нашој земљи, било је смештено у одмаралишним капацитетима СПБ-а у црноморском летовалишту Златни пјасци. На тај начин смо изразили подршку напаћеним женама и деци, а има људи који су тамо још увек смештени. То је дужност сваког човека, да помаже људима у невољи.“
Током лета, у посети Софији боравила је група шведско-албанских писаца, са којима је СПБ договорио учешће бугарских аутора на међународном скупу у априлу 2024. године, као и припрему тројезичне антологије на шведском, бугарском и албанском језику. Већ неколико месеци имамо блиску сарадњу са Бугарским културним центром у Лимасолу на Кипру. Његов оснивач Добрин Добрев-Финиотис реализује просветну и књижевну активност великих размера, привлачећи ученике бугарских школа и наше сународнике који живе на Кипру“, истиче Бојан Ангелов.
Много је земаља са којима СПБ активно сарађује, каже Бојан Ангелов и додаје:
„Захваљујући добрим односима које имамо са амбасадом Азербејџана, у Бугарској је први пут објављена антологија савремене азербејџанске поезије. Одржавамо и контакте са Савезом руских писаца, јер је у области духа и културе увек могуће пронаћи заједнички језик.“
Бугарска реч, путем СПБ-а, стиже и до Јужне Америке.
„У Бразилу живи и ради бугарски писац Илко Минев“, објашњава Борис Ангелов. „Пише на португалском, а последњих година његови се романи константно налазе међу 10 најчитанијих књига у Бразилу. Он је члан СПБ-а, а такође је и донатор – захваљујући његовим донацијама ми, као руководство, већ четири године додељујемо Националну књижевну награду „Валериј Петров“ и помажемо нашим песницима и писцима који су у стању социјалне нужде. У Аргентини је основана организација „Бугари у Аргентини“. Уз помоћ СПБ-а – након што је 2020. године закључен споразум о сарадњи између две институције – изграђена је Електронска платформа за бугарске ауторе на шпанском говорном подручју. Овде се могу прочитати радови, биографски подаци, интервјуи, репортаже. Захваљујући овом уговору, у Конгресној библиотеци у Буенос Ајресу основана је секција за бугарску књижевност.“
СПБ активно сарађује са неколико културних организација бугарских аутора у САД и Канади, а такође је и редован члан Европског савета писаца при Европској комисији.
„Редовно учествујемо у жирију приликом доделе Европске награде за књижевност“, наставља Бојан Ангелов. „Наши представници учествују и на међународним конференцијама које се односе на Директиву о ауторским правима у PLR библиотекама. Нажалост, у Бугарској се ништа не ради по питању заштите ауторских права људи чије се књиге налазе у библиотекама. А у ствари, то је нешто што је требало да урадимо још 2007. године. Упућивали смо писма, ишли на симпозијуме. Само што се обратимо једном министру, већ дође други. Али ипак се надам скором успеху, јер би увођење ове директиве осигурало праведне накнаде за рад бугарских писаца.“
СПБ делује и у Азији, одржавајући партнерске односе са Кином, док је са Пакистаном постигнут договор о заједничким активностима са Пакистанском академијом књижевности.
„Књижевним процесима у Пакистану бави се и Академија књижевности. А знамо да је ово земља која броји 250 милиона становника, земља чији стратешки значај је важан. У разговору са амбасадорком Пакистана у нашој земљи, истакао сам да 250 милиона људи пише нашом ћирилицом, и да ће дела пакистанских писаца, када буду преведена преко наше издавачке куће, ући у европске библиотеке, јер је бугарски језик је један од званичних језика ЕУ, а наше писмо је једно од три службена писма. Можемо да разговарамо са сваком поједином земљом. Сматрам да је то наша дужност.”
Превод: Свјетлана Шатрић
Изложба „Митологија мог акваријума“ сликарке Светлане Генчеве, која се данас може погледати у културном простору „Црвена кућа“ у Софији, посетиоцима нуди јединствену прилику да доживе уметност на сасвим нов начин. „Ове 'живе слике', уз помоћ апликације..
У најновијој дигиталној рубрици „Зграде причају“, Регионални историјски музеј – Софија представља приче о знаменитим зградама у центру главног бугарског града, као и о људима који су некада живели у њима. Ова иницијатива, која обухвата видео-материјале,..
Уметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је 1985. године започео отац Јусеина Јусуфа, а након што је, само годину дана касније, умро, пројекат је..
Изложба „Митологија мог акваријума“ сликарке Светлане Генчеве, која се данас може погледати у културном простору „Црвена кућа“ у Софији, посетиоцима нуди..
У најновијој дигиталној рубрици „Зграде причају“, Регионални историјски музеј – Софија представља приче о знаменитим зградама у центру главног бугарског..