У последњим данима овосезонских ископавања на археолошком налазишту „Провадија – Солана“ (Провадија-Солницата) археолози су пронашли јединствени скиптар скитског ратника из 5. века пре нове ере, јавља БТА. Скиптар је дуг 39 см, а дршка је направљена од два залепљена комада коске.
"Веза између главе и дршке је веома вешто урађена. Глава је прецизно резбарена и веома занимљива, јер је орнитоморфна и антропоморфна. Гледано са једне стране изгледа као кљун орла, а са друге је антропоморфна слика на којој кљун изгледа као капа", наводи акад. Васил Николов, руководилац ископавања. Археолози сматрају да је реч о невероватном раду за то време.
Скиптар је пронађен у гробу у облику чизме, који су истраживале Виолета Стоицова и Калина Самичкова. Акад. Николов је нагласио да су скитски гробови нешто веома ретко у данашњој североисточној Бугарској и додао да их је до сада откривено свега четири или пет. Крај људских костију археолози су открили и кости коња, малог пса и корњаче. Ратник је сахрањен са гвозденим ножем, али током векова оружје је кородирало и у веома је лошем стању.
„Скити су били степски и полустепски народ, који је стигао у долину Дунава у 7. веку пре нове ере. Улазили су на територију данашње Бугарске, али нема доказа да су ратовали са локалним становништвом. Ипак, постоје информације о сукобима са Трачанима после 5. века пре нове ере“, рекао је акад. Васил Николов за БТА.
Ковчег са посмртним остацима цара Фердинанда I (1861 – 1948) положен је у централном фоајеу царског дворца „Врана” у Софији, након чега ће бити пренесени у породичну крипту у палати. Они су из немачког града Кобурга, где је цар живео у егзилу, војним..
„Срећан пут кући, царе Фердинанде“ – под овим насловом, прес-служба немачког града Кобурга обавестила је о свечаној опроштајној црквеној служби, на којој су се становници града опростили од свог угледног суграђанина. Посмртни остаци бугарског цара..
С обале Дунава код Козлодуја, где се 1876. године с аустријског брода „Радецки“ искрцала чета Христа Ботева, кренуо је 76. по реду Национални поход „Стопама Ботевљеве чете.“ 120 км до историјског врха Околчица, где се водила последња битка,..