Село Кости је 7. октобра домаћин другог издања гајдашког надсвиравања „Странџанска гајденица*.“ Кости је село у општини Царево и једно је од ретких места у земљи где је обичај нестинарство (плес на жеравици) у свом изворном облику постојао све до средине 20. века. После вишедеценијског прекида ове праксе, наследници некадашњих нестинара почели су да оживљавају традицију нестинарске игре.
Познато је да су гајде један од обредних инструмената који се користе приликом извођења плеса на жару који тиња. Тако да ни место ни избор овог музичког инструмента као основног у надсвиравању уопште није случајан. Овогодишњи учесници у такмичарском делу програма су гајдаши из свих крајева земље и иностранства.
„Овим догађајем желимо да подстакнемо промоцију инструменталне музике Странџанског краја (југоисток Бугарске) и љубав према гајдашкој уметности. На овогодишњем издању учествоваће и гости из Србије и Грчке,“ рекао је Георги Илијев, председник Тракијског клуба „Св. Св. Константин и Јелена“ – град Царево.
Клуб је главни организатор овог колоритног празника, који се одржава уз подршку Националног фонда за културу, Општине Царево, сеоске општине Кости и бројних спонзора којима је стало до очувања локалних традиционалних вредности.
*Гајденица је део гајди који даје звук. Прави се од тврдог дрвета, најчешће су то шимшир, дрен, јоргован или шљива. Она је краћа у односу на прдало – дугачку дрвену цев која даје дубок тон.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије уступили организатори догађаја.
Повезане теме:
Овогодишње, 7. издање Међународног фолклорног фестивала „Златна прашина“ у селу Челопеч (око 70 км од Софије) окупиће преко 420 учесника у периоду од 13. до 16. јула. Очекују се гости из Кине, Индонезије, Чилеа, Црне Горе, Ирске, Грузије, Израела,..
И ове године ће се на ливадама око Црногорског манастира Светих врача Козме и Дамјана код села Гигинци, западна Бугарска, окупити људи из свих делова земље да би прославили празник граовског фолклора, традиција, културе, обичаја и духа „У срцу..
Бугарска православна црква данас обележава рођење светог Јована Претече и Крститеља Господњег, а према народном веровању, овај дан је посвећен биљу, које управо тада има најснажнију лековиту моћ. Празник је код нас познат као Ивањдан, а ритуал..