Иако је по образовању наставник физике и математике, бесарапски Бугарин Олександр Барон није радио у струци ниједан дан. Његов позив постаје фотографија, а за то је заслужна његова ћерка која је пожелела да сазна више о својим прецима и пореклу.
„Она је показала интересовање за своје бугарске корене и ја сам као отац решио да је одведем у бугарску допунску школу у Одеси – прича Олександр у интервјуу Радио Бугарској. – Почела је да сваке суботе похађа часове тамо, постала је и члан ансамбла народних игара те заједно са осталом децом учествовала у прослави школских празника. Ансамбл „Бугарска срца“, који више не постоји, је наступао и на градским сценама и ја сам био веома поносан што је моје дете одевено у бугарску народну ношњу и игра бугарска кола. Када сам почео да их фотографишем и да фотографије објављујем на Фејсбуку, видео сам реакције и коментаре и то ме натерало да делим што више фотографија.“
Главни јунак његових фотографија су људи који наступају на различитим празницима и фестивалима. У самом почетку млади међу њима су били мањина, али је временом заједно са популарношћу његових фотографија расло и интересовање за саборе, променио се и однос према народним ношњама. За њега су веома емотивни тренуци када старији људи своје знање о традицији преносе млађим генерацијама.
Почетак рата у Украјини 24. фебруара 2022. године је променио приоритете Олександра Барона. „Када су почеле да лете и падају ракете, није било нити фестивала, нити празника, нити жеље и енергије за њихово одржавање“ – каже бесарапски Бугарин.
„Оставио сам камеру на неколико месеци све док се није појавила идеја Тетјане Станеве да снимимо филм о три жене из Болграда, чији су мужеви на фронту. Током снимања направио сам и прве војне фотографије. Затим, када су многи Бугари почели да шаљу помоћ Украјини, имао сам прилику да путујем до Ирпена и Буче (градова у Кијевској области), где сам фотографисао избушене мецима и порушене лепе цивилне зграде, куће, стамбене зграде. Осећао сам се ужасно иако смо тамо били пола године након повлачења Руса из региона“ – сећа се Олександр.
По његовим речима, руска агресија је способна да уништи све, али је украјинска нација доказала своју борбеност, упорност и жељу за животом коју нико не може да сломи. Овог пролећаје на позив бугарскихевропских посланика део његових фотографија приказан у Европском парламенту у Бриселу. „Тада сам имао свега 14 фотографија и тражио сам начин да одем у Николајев или Херсон, да бих фотографисао разарања, али пошто су почели напади на Одесу, допунио сам збирку призорима из тих места“ – објашњава фотограф.
Већ две године бесарапски Бугарин обрађује и преводи вести са фронта, које он и екипа Украјинаца, који живе у Бугарској, објављују на платформи „Бесарапски фронт“.
„Преко садржаја које бирам за објављивање, показујемо људима у Бугарској, који не знају или не желе да схвате, да је Украјина наша домовина. Многи људи су писали да је то страна држава и ми, бесарапски Бугари морамо да се вратимо овде. Упркос томе ја им одговарам: „То није истина. Бугарска је за нас наша прадомовина, а Украјина је наш дом“. Тамо су наша села, тамо су сахрањени наши преци, куда да одемо и зашто?“
Бесарапски Бугарин Олександр Барон из Одесе је убеђен да Русија не може да уплаши народ Украјине:
„Не желимо да ракете падају и по селима. Они не могу да схвате да нас не могу уплашити, већ само изазивају мржњу према свом народу и свему што је руско, а та мржња ће дуго, дуго трајати“ – наводи украјински фотограф са бугарским коренима и сећа се првих месеци окупације, када су људи цртали цвеће око рупа од метака на оградама.
Превела: Албена Џерманова
Фотографије: Олександр Барон
Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..
Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..
Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..