Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Уметност за време рата

Маја Праматарова о представи „Ана. Проширена стварност. Проба“, филозофским бродовима и култури која ће опстати

Фотографија: Facebook/ Mayia Pramatarova

Рат за собом оставља рушевине и пустош. Разбија путеве, руши мостове, љубав, раздваја и уништава. По речима великог руског хирурга Пирогова, рат је трауматска епидемија. И ако смо донедавно лако указивали на уметност као лек за сваку душевну трауму, данас се чини да је и овај мост на нишану.

Представа посвећена Ани Ахматовој „Ана. Проширена реалност. Проба“

Пре неколико дана је у Софији поново играна представа „Ана. Проширена реалност. Проба“ по најновијем комаду Маје Праматарове. Монодрама уз учешће глумице Линде Русеве дело је редитељке Катје Петрове и сценографа Тите Димове-Вантек. Текст, који је написан мало пре избијања рата у Украјини, инспирисан је Сребрним добом руске културе, протеривањем руских интелектуалаца из земље – историјским догађајем познатим као „Филозофски брод“ и наравно, животом знамените руске песникиње из тог доба – Ане Ахматове. Сама ауторка Маја Праматарова – драматург, сценариста, редитељ и критичар, је прави позоришни космополита. Последњих 13 година свој живот проводи између Бугарске, САД и Русије, где је доскора била члан екипе Бугарског културног института у Москви. Добро познаје вештину сценског разговора са временом.

„Повод да напишем овај комад био је живот Ане Ахматове. Да испричамо о животу једне од највећих песникиња Сребрног доба, кроз њене личне приче, њене љубавне везе са уметником Амедеом Модиљанијем, са песником и њеним супругом Николајем Гумиљовим, кроз њене стрепње везане за Париз и Петербург. Међутим, ова лична прича нас је неминовно одвела у време, које је довољно сурово према својим песницима, време филозофских бродова, када Русију напуштају не само филозофи, већ и економисти, инжењери, интелектуалци. И на неки злокобан начин сада то звучи веома актуелно – немогућност да слободно изразе себе, без санкција, била је разлог за одлазак многих редитеља из Русије. Неки су остали, али њихова судбина није лака“ – прича Бугарка.

Прво позоришно читање у Бугарској комада „Финист – јасни соко”
Рат ломи корене. Ових дана је у Софији одржано прво позоришно читање комада „Финист – јасни соко” у преводу Маје Праматарове и Иље Златанова. Акција је у оквиру пројекта подршке драматурга Светлане Петријчук и редитељке Жење Беркович, које су ухапшене у Русији због оптужби за тероризам.

„Њихова представа је добила награду „Златна маска“ за 2022. годину, а сада је на парадоксалан начин оно за шта су награђене повод да буду оптужне. Тренутно се налазе у притвору и упркос подршци многих људи – позоришних и друштвених радника из Русије и Европе, оне су још увек тамо. Тако да је слика веома сложена“, каже Маја Праматарова и наглашава културну толеранцију и дијалогичност на бугарској сцени.

Сцена из представе, глумица Линда Русева

„Где престаје уметност, а где почиње живот?“ једно је од питања постављених у представи „Ана. Проширена реалност. Проба“. Маја каже да је публика увек бројнија од очекиваног и остаје „након спуштања завесе“. "Остају да попричамо… Наш разговор понекад траје скоро колико и сама представа“ – наводи она.

Данас су носталгија и забринутост Праматарове повезане пре свега са нејасноћом око тога када ће и како свако од нас моћи поново да буде тамо, у Русији. Признаје да није у стању да оцрта макрооквир последица дешавања, јер се слика изузетно брзо и нагло мења. Али на личном, људском плану, она је уверена у једну ствар и каже: „Увек ћу бити везана за ову културу. И надам се да ситуација, у преломном времену, неће трајати толико дуго“.

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: Facebook/ Mayia Pramatarova, Каја Христова, Facebook / НЧ „Читалище.то“


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Визуелна прича о словима украсиће фасаду Националне библиотеке

3D пројекција, која је део пројекта „Скривена слова“, 23. маја ће красити фасаду Националне библиотеке „Св. Ћирило и Методије“. Манифестација је посвећена Дану Свете браће Ћирила и Методија, бугарског писма, просвете и културе и словенске писмености,..

објављено 23.5.24. 07.20

Државна делегација однеће у Ватикан бугарске симболе мира и духовног јединства

Сваке године уочи 24. маја - Дана свете браће Ћирила и Методија, бугарске азбуке, просвете и културе и словенске писмености, врховни поглавар Римокатоличке цркве прима у аудијенцију бугарску државну делегацију на челу са председником Народног собрања или..

објављено 21.5.24. 11.35
Манастир Зограф

У Риму изложба поводом 24. маја

Изложба „Света гора у цртежима и фотографијама“ биће отворена у среду, 22. маја, на Папском латеранском универзитету у Риму. Догађај који ће се одржати под патронатом председника Румена Радева део је програма Бугарске православне црквене општине и цркве..

објављено 21.5.24. 10.15