Европска унија активно тражи решења за економске односе са Пекингом, који су у последње време били „трновити“. О томе сведоче посете три различита европска комесара Кини у протекле две недеље. Кина је важан добављач за бројне секторе, од ретких земних материјала и постројења за обновљиву енергију до лекова. Међутим, направљен је први конкретан корак против конкурентске државне подршке зеленим технологијама у Кини, иако слична постоји у САД:
„Европска комисија је покренула истрагу о кинеским државним субвенцијама за електрична возила. Европа је отворена за конкуренцију, али не и за конкуренцију ради постизања најнижих нивоа цена. Неопходно је заштитити се од нелојалне праксе“, овај захтев председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен од пре три недеље изазвао је негодовање Пекинга, јер би истрага могла да доведе до казнених царина на кинеске аутомобиле који се, на штету европске конкуренције, продају по нижим ценама. Кинеско министарство трговине осудило је овај потез као „очигледан протекционизам“. Европски лист „Политико“ напомиње да такве истраге обично трају око годину дана, што значи да ће наредна Европска комисија морати да одлучи да ли ће започети трговински рат са Кином, који би првенствено погодио Немачку. А сектор ће само расти – очекује се да ће продаја електричних возила порасти за скоро трећину само ове године, на 14 милиона јединица укупне вредности 560 милијарди долара. Истрага против Кине је део плана ЕУ да се „смањи ризик“ у односима, али „без разграничења“.
„Кина изражава висок степен забринутости и крајње незадовољство европским планом за антисубвенционалну истрагу о кинеским електричним возилима. Надамо се да ће европска страна пажљиво приступити овом питању и наставити да подржава слободно и отворено тржиште. Ово је добро за европске потрошаче, европски зелени и нискоугљенични развој и глобалну сарадњу у области климе“, рекао је кинески потпредседник Хе Лифенг у Пекингу током састанка са европским комесаром за трговину Валдисом Домбровскисом, који је заузврат говорио о великом трговинском дефициту са Кином, који је достигао скоро 400 милијарди евра:
„Билатерална трговина између Европске уније и Кине прошле је године достигла рекордни ниво од 865 милијарди евра. Имајући у виду да је ЕУ у трговини са Кином остварила дефицит од скоро 400 милијарди, ситуација је такође неизбалансирана. Морамо да се заштитимо у ситуацијама када је наша отвореност злоупотребљена. Али наглашавам да ЕУ не одустаје од Кине и нема намеру да то учини.“
Са своје стране, Јенс Ескелунд, председник Европске привредне коморе у Пекингу, такође се упитао који пут ће Кина изабрати:
„Не може и једно и друго? Па које онда? Хоћете ли се фокусирати на јачање националне безбедности и аутономије и пооштравање прописа на рачун страних компанија или ћете се реформисати и отворити? Наше питање је какав ћемо однос имати? У садашњој ситуацији извоз Кине у Европу је скоро три пута већи од европског извоза у Кину. Достигли смо неодржив ниво и ово постаје политичко питање. Заиста се надамо да ће Кина размислити о томе како да се поново успостави равнотежа у нашим односима.“
Домбровскис је покренуо и још једно важно питање – да европске компаније доводе у питање своју будућност у земљи с обзиром на строге законе у области безбедности и и онога што је назвао „политизованим” пословним окружењем.
„Многе компаније доводе у питање своју позицију у овој земљи. Питају се да ли односи у којима су обе стране последњих деценија побеђивале, у наредним годинама неће прерасти у губитничке. Нови закони о спољним односима и против шпијунаже задају велике бриге нашој пословној заједници. Европске компаније не разумеју у потпуности своје обавезе, што је фактор који озбиљно подрива поверење и представља препреку за нове инвестиције у Кини.“
О томе је током посете Пекингу раније у септембру говорила и потпредседница Европске комисије Вера Јурова:
„Нико не критикује кинеске законе. Само желимо да буду јасни и релативно једноставни за примену. Европска унија не жели да се удаљава од Кине. Али морамо да побољшамо нашу одрьивост и конкурентност смањењем ризика наше економске међузависности и унапређивањем технолошке безбедности како бисмо остали конкурентни и заштитили кључне европске интересе.“
Портпарол кинеског министарства спољних послова Ванг Венбин одговорио је на ове тврдње:
„Кина није извор ризика, већ снажна сила за превенцију и неутрализацију ризика. Било да се ради о одржавању финансијске стабилности, сузбијању инфлације или одговору на енергетске кризе и постизању зелене трансформације, Кина је важан кооперативни партнер Европске уније.“
Домбровскис је рекао да ће Брисел и Пекинг наставити периодичне разговоре о макроекономским и финансијским питањима. Једна од Домбровскисових порука била је да као што је свету потребна Кина, Кини је потребан свет. А више о резултатима посете европске трговинске делегације сазнајемо од потпредседника кинеске владе Хе Лифенга:
„Кина је спремна да прошири увоз у ЕУ и нада се да ћe европска страна укинути ограничења на извоз високотехнолошких производа у Кину. Обе стране су се сложиле да убрзају процес приступа тржишту европских пољопривредних производа како би што више висококвалитетних пољопривредних производа ушло на кинеско тржиште.“
Међу приоритетима Домбровскиса био је рат у Украјини, који Кина одбија да осуди и представља се као неутрална земља, иако Москви нуди дипломатске и финансијске могућности док је Русија у међународној изолацији.
„У складу са међународним правом, Украјина има право да слободно учествује у савезима. У овом контексту, тешко нам је да разумемо позицију Кине. Рат је глобална катастрофа, койа условчава раст цена хране и енергената. Руска саботажа извоза житарица из Украјине штети свету у развоју. Сигурност хране је приоритет за Кину. На састанку са потпредседником Владе Лифенгом позвао сам на појачану сарадњу у циљу обнављања Црноморске иницијативе за жито, радећи паралелно са Турском и УН.“
Да ли је могуће постићи баланс између економских интереса ЕУ и Кине? На ово је одговорио проф. Александар Алексијев са Катедре за кинеске студије Софијског универзитета Свети Климент Охридски:
„Све већа геополитичка и економска независност између ЕУ и Кине као партнера огледа се у заједничком програму стратешке сарадње две стране до 2020. године, што је довело до проширења сарадње у веома широком спектру области, укључујући спољну и безбедносну политику. Али односи се погоршавају 2022. године, а највише као резултат става Кине о руској агресији у Украјини, као и због санкција ЕУ у области људских права, али не на последњем месту и због економске принуде и агресије у Тајванском мореузу , што је Кина демонстрирала. Кина се тренутно дефинише као системски изазивач са растућим политичким утицајем који мења целокупно ткиво глобалног управљања. Неравнотежа је прилично велика. ЕУ је велики играч, у ствари, Кина је главни трговински партнер ЕУ, као и САД. Кина је тренутно други највећи трговински партнер ЕУ, после САД, са којима такође има позитиван, прилично велики трговински биланс.“
А који су разлози огромног трговинског дефицита, зашто Кина мање купује од ЕУ?
„Кина ће куповати све мање јер, као што знате, Кина је, да не кажемо у рецесији, али постоји успоравање економије. Тренутни период опадања раста један је од разлога зашто све мање купује. Други главни разлог је унутрашња политика. Кина је увела нову политику тзв „двоструки циклус“ која практично гурпа економију ка самодовољности. Према овој филозофији, „велики циклус“ значи да Кина производи огромну већину сопствених ресурса и да су јој они довочь;ььни, а само они ресурси и елементи економије које не може да произведе увозе се из иностранства у другом, додатном циклусу.“
Александар Алексијев, професор на одсеку за кинеске студије на Софијском универзитету, анализира фазу економских односа између Брисела и Пекинга:
„ЕУ постепено постаје превише зависна, на пример, од ретких земних елемената и метала од којих се производе батерије – кључна компонента за електричне аутомобиле и друга возила. Поред тога, ЕУ се ослања на једног добављача за скоро 98 процената снабдевања ретким земним металима, 93 процената магнезијумом и 97 процената литијумом, а то је Кина. С обзиром на политику која доводи Кину у блиску везу са подршком руској политици и њеном погрешном рату, као и руским примером претварања залиха угљоводоника у оружје, такође постоји и опасност да Кина претвори ове важне елементе своје производње електричних возила у оруђе од којег ће Европа зависити и којим ће се вршити притисак. Председник Си Ђинпинг жели да Кина има такве механизме којима може да утиче на међународни систем како би могао да наметне агенду своје земље.“
Професор Алексијев је прокоментарисао истрагу о огромним државним субвенцијама за кинеске електричне аутомобиле коју је најавила Урсула фон дер Лајен:
„ЕУ не жели да понови грешку која се десила са соларним панелима, када су кинески произвођачи искористили европске субвенције што је довело до ликвидације домаћих произвођача и замене њихових производа јефтиним кинеским соларним панелима, које је субвенционисала Европа. Иако имамо зелену транзицију на ниске емисије угљеника, то не може бити на штету уништавања производње. У тренутном геополитичком окружењу, ЕУ не би требало да себи дозволи да поново зависи од спољног добављача. Истрага мора да докаже да Кина злоупотребљава цене тако што ЕУ продаје аутомобиле по нижој цени од реалне, односно оне колико заправо кошта њихова производња. Међутим, ово је веома тешко доказати.“
Превод: Свјетлана Шатрић
Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...
Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби против климатских промена. Партнери овог значајног догађаја били су Француски поларни институт..
Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји..