14. октобра Бугарска православна црква и верници славе Свету преподобну матер Параскеву, која је код нас познатија као Света Петка Бугарска. Име „Петка” је директан превод њеног грчког имена „Παρασκευή”.
На икони је Света Петка представљена као млада, лепа жена у монашкој или царској одежди, која у левој руци држи крст, а десна рука јој је на грудима. Понекад су на иконама поред ње представљене и Света Недеља или Света Анастасија Трновска.
Једно од најпознатијих житија светице написао је Свети Патријарх Евтимије Трновски. Према том житију, Света Петка је рођена у Епивату, у данашњој Тракији. Родитељи јој су бугарског порекла. После њихове смрти поделила је сиротињи све што је имала и настанила се поред усамљеног храма Покрова Пресвете Богородице, а касније отишла у Палестину да се поклони Гробу Господњем и настанила се у Јордану. У доба позне старости, мало пре своје смрти, вратила се у свој родни град Епиват. Године 1238. њене чудотворне мошти су по налогу бугарског владара цара Ивана Асена ІІ пренесене у Трново и остале тамо све до пада старе бугарске престонице под Османску власт 1393. године. Потом су мошти светице почивале у Видину, Београду (Србија), Цариграду (Турска), а 1641. су положене у катедралу у румунском граду Јашију, где се чувају и данас.
Света Петка посебно је поштована као заштитница жена, мајки и породиља.
У народном календару Бугара Петковдан представља крај пољопривредне сезоне. По традицији се на Петковдан коље курбан, домаћице месе обредне хлебове а највећи од њих одређују за Свету Петку. На празничну трпезу се ставља овчетина, курбан-чорба, јанија са празилуком и сарме.
Саставила: Гергана Манчева
Превела: Албена Џерманова
Богослужења за Велику суботу почињу још у петак увече Опелом Христовим. Велика субота посвећена је успомени на погреб Господа Исуса Христа и Његов силазак у Ад ради спасавања праведника. Јосиф Ариматејски се усудио да од Пилата затражи да..
На Велики петак, најтужнији и најсветији дан у хришћанском календару, када се верници са болом и страхопоштовањем сећају страдања, распећа и смрти Господа Исуса Христа, у саборном храму Свете Недеље у срцу Софије, служено је велико вечерње богослужење...
Ове године, 20. априла, и католици и православци славе Васкрс у истом дану. У дану који за хришћане представља централни празник вере – Васкрсење Христово, у граду на Дунаву, Руском граду, то заједништво добија и посебну симболику. „Када заједно..