Добра боза треба да буде врло густа и да се дах зрна јасно осети, кажу мајстори. Како се прави боза по традиционалном радомирском рецепту, видеће гости града Радомира, недалеко од Перника, 14. октобра, када се тамо одржава Празник бозе под насловом „Уз бозу, јело и песму“.

Почетком 20. века Радомир је био познат као центар за производњу бозе, а слава радомирске бозе пронела се широм земље. Занат су становници града научили од Албанаца, за које кажу да су најбољи мајстори овог слатког напитка на Балкану.

И ове године за празник отвара врата чувена бозаџиница мајстора Алија Сербеза, који се сматра најбољим произвођачем бозе у региону. Оживеће и стара градска чаршија, где ће елегантне даме са сунцобранима и лепезама, заједно са својим каваљерима, попити по бозу, купити неке домаће производе и тако дочарати атмосферу пијаце с почетка прошлог века. Поред демонстрације припреме бозе госте очекује и демонстрација припреме баклаве, а у „Стојовој кући“ биће отворена етнографска изложба која ће представити типичне посуде које су се у прошлости користиле за припрему бозе.

У Радомиру се налази и једини у свету Споменик бозаџији који нове генерације подсећа на локалног мајстора бозе Илију.

А рецепт за радомирску бозу звучи једноставно: „прави се од просиног брашна, а ако нема – од јечменог или раженог брашна. Пече се, кува се 3 сата у води, након чега се добијени напитак ставља у корито направљено од мунике, додаје се квасац и оставља да одстоји 8 сати и …. чудо се деси".