Бугарска претиче земље ЕУ по расту зарада, а упркос томе остаје на последњем месту у Унији по висини зарада. Истраживање које је консултантска компанија спровела међу 350 фирми код нас показује да је у овој години преко половине послодаваца повећало зараде за до 10%, при чему је раст у 2022. износио 14-15 одсто као одговор на инфлацију. Највише су порасле плате у великим градовима попут Софије, Варне, Пловдива и др. Међутим, у градовима у сиромашнијим регионима земље, као што су Видин, Ћустендил, Хасково итд, оне остају двоструко ниже, наводи Полет Живина – експерт компаније која је спровела истраживање о зарадама. 

„Чињеница је да бугарска престоница привлачи више страних инвеститора и мултинационалних компанија које често нуде веће зараде. Такве компаније се већ оријентишу и на друге велике градове, при чему се последњих година запажа постепено повећање плата, посебно у IT сектору, финансијском и производном сектору, који су концентрисани  у нашим већим градовима“, каже Полет Живина у интервјуу програма „Хоризонт“ БНР.

Према подацима Фондације "Ханс Боклер", Бугарска је једина држава у ЕУ у којој је куповна моћ становништва последње године повећана. Поређења ради, у Европи је куповна моћ опала у просеку за 4%. „Упркос томе, сви знамо да смо на једном од последњих места у Европи по апсолутном износу зарада“, каже Полет Живина и додаје:

• Бугари једва успевају да покрију свакодневне животне трошкове

„У Бугарској је регистровани раст двоструко већи од оног у ЕУ, као резултат покушаја бугарске привреде да сустигне европске зараде. Демографски проблем код нас, опадање становништва, ниски наталитет и високи морталитет доводе до смањења броја радно способног становништва, до све ограниченије понуде на тржишту рада и, сходно томе, до повећања цене радне снаге.“

88% компанија у Бугарској исплаћује бонусе запосленима, како би их задржало на радном месту, показује истраживање. Међу њима су и они за препоруку радника и за лојалност – дугогодишњи рад у дотичној фирми.

„У вези са пандемијом коронавируса, која је прошла, све више компанија почело је да води рачуна и о менталном здрављу својих запослених. Организују се превентивни прегледи, нуди се додатно здравствено осигурање и др. Ментално здравље је заједно са физичким здрављем и равнотежом између личног живота и посла постало све важнији фактор како за послодавце, тако и за раднике“, наводи Полет Живина и додаје да компаније траже и друге начине да својим запосленима покажу да их цене и у жељи да их задрже на радном месту нуде и ваучере за храну, карте за спорт или пак избор између додатног здравственог осигурања и накнаде трошкова превоза.

Хибридни рад – рад из пословног простора и рад од куће, као и флексибилно радно време изазивају све веће интересовање особа које траже посао, подвлачи Полет Живина.

Извор: Интервју Дијане Дончеве, програм „Хоризонт“ БНР

Саставила: Венета Николова

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: pexels, pixabay