Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Културни посленици спремају протест упозорења

Фотографија: КТ „Поткрепа“

Културне институције широм земље ће првог дана новембра, на Дан народних будитеља, још једном у знак протеста, симболично, затворити своја врата. Протест упозорења организовала је Национална федерација за културу при Конфедерацији рада „Поткрепа“ због понижавајући ниских плата културних делатника, што их чини посебно рањивим у контексту растуће инфлације. Већ скоро деценију уметници, археолози, запослени у музејима, библиотекама и Државном архиву имају једна од најмањих примања, која једва премашују износ минималне зараде. Од 2015. године наовамо, када је било последње значјано повећање у том сектору, буџет за културне установе је све мањи за разлику од трошкова око одржавања зграда.

„Током свих ових година тражили смо да запослени у библиотекама, музејима, галеријама, Бугарском националном радију и Државном архиву и сви који се баве музичко-сценском уметношћу примају достојну плату за свој рад,“ рекао је у интервјуу Радио Бугарској Кирил Бинев, председник Националне федерације за културу при Конфедерацији рада „Поткрепа“ и наставио: „Нажалост, власт никако да чује наш глас, што је крајње понижавајуће и израз је непоштовања. Дефакто, ускоро ће минимална месечна зарада, која наставља да расте, сустићи плате у сфери културе. А то су стручњаци који већ 20-30 година свим снагама покушавају да заштите свој рад.“

Инфлација расте, а са њом и обавезе запослених у области културе, чији се број из дана у дан смањује – неки одлазе у пензију без адекватних замена, други напуштају јер налазе боље плаћени посао. А минимална повећања плата од 5-10% не могу да надокнаде додатне обавезе, које запосленом намеће послодавац:

Кирил Бинев

„Ово је веома озбиљан проблем. Управо мале плате воде одливу кадрова. Један део њих прелази у област образовања, стога је и наш главни захтев да се плате запослених у култури и просвети изједначе, јер мислимо да рад културних посленика и институција није ништа мање битан од рада просветара. Друга ствар је криво схваћена реформа, која подразумева смањење броја запослених, док обим посла остаје исти, чак и расте у неким сегментима. То значи веће оптерећење за запослене, јер мање људи мора да обавља исти посао. Али примања не расту сразмерно томе. Зато им остаје велика бол и горчина у души,“ каже Бинев.

Редовни изговори везани за буџетски дефицит и мањак прихода у државној каси тешко да се могу прихватити као оправдани аргументи, посебно када се узме у обзир да плате народних посланика и високих фунцкионера не престају да расту.

„Ово је само увод. Спремају се далеко озбиљнији протести,“ категорични су запослени у области културе, који су решени да ступе и у штрајк, у нади да ће тако задобити већу подршку јавности. Зато су изабрали баш овај дан – Дан народних будитеља, како би подсетили да ово није само датум на који ће државници положити цвеће на споменик светој браћи Ћирилу и Методију, мислећи да су тиме обавили своју дужност.

„Одајмо почаст будитељима из прошлости, али немојмо заборавити и на савремене будитеље. Ми ћемо се борити за то,“ закључио је Кирил Бинев.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: КТ "Поткрепа"

Повезане теме:



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Дарко Аначков

Дарко Аначков: Радимо на превазилажењу предрасуда према Бугарима у Србији

Корак напред, два корака назад – тако би се могла описати динамика српско-бугарских односа, сматра Дарко Аначков, председник једине бугарске организације у Врању. У интервјуу за Радио Бугарску, он је ниво билатералних односа оценио као..

објављено 10.3.25. 12.15

Бугарска са највишом стопом фертилитета у ЕУ у 2023. години

Према најновијем извештају Евростата, Бугарска је забележила највишу стопу фертилитета у Европској унији током 2023. године, са просеком од 1,81 живорођеног детета по жени. Истовремено, годишњи број живорођене деце на нивоу ЕУ мањи је за 5,4% у односу на..

објављено 9.3.25. 12.55
Залеђени Дунав (1985. г.)

Залеђени Дунав – живи само још у сећању

Прошле су четири деценије од најдужег залеђивања Дунава, које памте становници бугарских градова на његовим обалама. Давне 1985. године, река је била окована ледом пуна два месеца – од 16. јануара до 16. марта. Тада је лед пробијан експлозијама код..

објављено 9.3.25. 08.00