Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Изборна апстиненција – пасивни отпор 60% Бугара

Проф. Десислава Бошнакова: Годинама политичари свесно „раде“ на уништавању поверења грађана у институције и изборни процес

Фотографија: Илијана Димитрова

Недавни локални избори у Бугарској указали су на нове, понегде и забрињавајуће високе нивое апатије према основном инструменту којим грађани могу да утичу на политичке процесе у земљи – праву да гласају у зависности од својих убеђења.

Иако су становници мањих насељених места показали већу ангажованост у изборном процесу, симптоматични су резултати другог круга избора у већим градовима – у Софији је гласало 30,64% грађана са правом гласа, Пловдиву – тек 24,22%, а у Варни – 30,65%. Дакле, изабрани градоначелници уживају подршку половине једног малог дела становништва, што их чини посебно рањивим када је реч о увођењу и спровођењу одређених политика и доношењу одлука.

Према речима политиколога доц. Стојча Стојчева, слаба излазност – 44,94% у првом кругу и 36,87% у другом, према подацима ЦИК, последица је поларизације друштва, која још увек није достигла свој врхунац, али је на високом нивоу у односу на претходне локалне изборе одржане 2019. године:

Доц. Стојчо Стојчев

„Она је довела до тоталног супротстављања две алтернативе које се узајамно искључују и до потпуног гађења свих осталих, умеренијих бирача. Директан ефекат тога је слаб одзив бирача. Јер независно од тога што ће Васил Терзијев наредне четири године бити на челу Софије, за њега је гласало тек око половине грађана који су изашли на биралишта. У другим градовима ситуација се не разликује много од оне у престоници. Подела друштва је све видљивија. Нема сумње да градоначелницима неће бити лако да задобију поверење свих грађана.“

Народни посланици би требало да извуку поуку из овога, јер је на њима да поврате поверење грађана у изборни процес – да престану да се баве Законом о изборима, сматра Стојчев:

„Ако свака предизборна кампања протиче у знаку промене технологије или правила у последњем тренутку, не можемо очекивати да већина грађана с правом гласа неће посумњати да је резултат гласања последица управо тих промена. Што се мање мења технологија гласања, то боље.“

Ваља подсетити да су избори, осим што су одговорност грађана, одговорност и политичара, рекла је за БНР проф. Десислава Бошнакова, шеф Департмана за масовне комуникације на Новом бугарском универзитету у Софији:

Проф. Десислава Бошнакова

„Главни циљ изборне кампање сваког политичара треба да буде да људи изађу и гласају, а тек након тога да гласају за њега. Бар ја нисам приметила да је вођена кампања у том правцу. С друге стране, имам осећај да већ годинама раде све како би уништили и оно мало поверења које грађани имају у институције. Људима су убили и оно мало жеље за гласањем.“

Према њеним речима, сваки покушај потцењивања интелигенције бирача, увек је кажњаван од стране бирачког тела.

Разлоге за слабу излазност и зашто је велик број људи одлучио да остане код куће анализирао је и психолог др Пламен Димитров. Он је, позивајући се на своје дугогодишње искуство у земљи и иностранству у вези са подстицањем на активно, информисано и стално грађанско учешће у изборном процесу, спровео слична истраживања код нас још у време првих демократских избора – почетком 90-их година минулог века:

Др Пламен Димитров

„Појаву појма „тиха већина“ дугујемо САД, с тим што је у Бугарској она израз онемелости пред стварношћу са којом се грађани суочавају, док посматрају политичку слику у земљи,“ убедеђен је професор. „Оно што нам је привукло пажњу је хронификација трендова, што нас спречава да оценимо легитимитет изабраних градоначелника.“

Грађани не бирају само изласком на изборе, већ и одбијањем да то ураде, односно пружањем пасивног отпора, нежељом да подрже систем који не даје то што се од њега очекује.

Неучешће на изборима је такође део политичког живота, изјавио је социјални психолог доц. Николај Димитров и указао на једну битну разлику између онога што га узрокује у Бугарској и онога у иностранству:

Доц. Николај Димитров

„Овај чин се у нормалним политичким системима тумачи као начин да учесницима у изборној трци покажемо да их не подржавамо, јер исход овог гласања није од посебног значаја за нас. Међутим, у Бугарској бирач најчешће остаје код куће јер не види директну корист коју би му донело ово изјашњавање,“ рекао је доц. Димитров.

Саставио: Јоан Колев

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Илијана Димитрова, БГНЕС, БТА, Ани Петрова - БНР

Више из ове категориjе

Денков - Макрон

Премијер Денков у радној посети Паризу

Данас ће се премијер Николај Денков састати с председником Француске Емануелом Макроном у Паризу, саопштила је владина прес-служба. Међу темама разговора ће бити спољнополитички приоритети Бугарске – пуноправно чланство земље у Шенгену, пријем..

објављено 21.2.24. 07.15

Влада чини све да спречи заобилажење санкција Русији

Потрошња на одбрану, наручивање америчких борбених авиона F-16 за бугарско ваздухопловство, европска одбрамбена политика, сумње у заобилажење санкција Русији, стабилност демократије у Бугарској. Премијер Николај Денков је одговорио на ова врућа питања у..

објављено 20.2.24. 10.45

Министарка спољних послова Марија Габријел изабрана за покровитељку генерације 2024. програма престижног француског института

Министарка спољних послова и потпредседница Владе наше земље Марија Габријел изабрана је за покровитељку класе 2024. Програма напредних европских студија престижног француског на Националном институту за јавну управу, саопштило је Министарство спољних..

објављено 15.2.24. 18.08