Једна од дилема са којима се суочава Европска унија односи се на будућу употребу веома контроверзног хербицида глифосата. Одлука о овом питању мора бити донета пре 15. децембра, када истиче важеће овлашћење за његово коришћење. Овај хербицид је постао камен спотицања не само између појединих фракција у Европском парламенту, већ и између привреде и јавности. Па ипак, који су аргументи за или против и да ли постоји право решење?

Лек за сузбијање корова који је у широкој употреби могао би да добије зелено светло за наредних десет година.Упркос могућим канцерогеним ефектима, које произвођач негира, Европска комисија сматра да може и даље да остане на тржишту, али под одређеним условима и уз ограничену употребу. Овај предлог подржавају и белгијски пољопривредни произвођачи, наводећи чињеницу да тренутно не постоји поуздана алтернатива леку, како је изјавио Никола Нели, генерални секретар пољопривредног удружења:

„Тренутна решења за замену глифосата нису економски, социјално и еколошки одржива. Дакле, они нису применљиви у сектору пољопривреде.”

У Луксембургу се, међутим, скоро 80 посто фармера добровољно придружило програму постепеног укидања глифосата. О томе је говорио локални винар Роџер Дему:

„Током последње четири године користили смо минималне количине глифосата. Чак је био забрањен две године, а ми га уопште нисмо користили. Сада је његова употреба дозвољена, додуше привремено, али ми се, ипак, трудимо да га што мање користимо.“

Бугарски пројекат могао би бити показати као један од начина да се реши проблем са хербицидима - развија се робот који плеви коров без употребе хербицида и без тешког рада фармера. Један од креатора пројекта, Веселин Георгијев, говорио је о томе детаљније:

„Наш робот је првенствено намењен за такозвану органску почопривреду, у којој је свака употреба хербицида строго забрањена. Због тога се фармери који их користе суочавају са озбиљним проблемом у проналажењу радника за ручно чишћење корова. Управо то је проблем који покушавамо да решимо уз помоћ малог аутономног робота опремљеног сопственим електричним погоном, који напаја соларна плоча постављена на његову шасију. Препознавање корова и њихово обележавање за уништавање се врши помоћу камере и вештачке интелигенције засноване на неуронским мрежама. Само плевљење корова се врши моментално, помоћу механизма за вођење, на чијем крају је уграђен контактни или бесконтактни алат. Контактним методом робот физички извлачи коров, заједно са корењем. Тренутно постоје две бесконтактне методе – или сипањем мале количине прокуване воде, или зрачењем ласерским снопом, који га загрева, али не до тачке паљења. Штавише, управљање овим роботом захтева минималну интервенцију човека.“

Робот постепено доказује своју ефикасност и стиче поверење бизниса, али да би пројекат постао обимнији и заиста ефективан неопходна су и европска средства, нагласио је Веселин Георгијев.

„Као и свака друга старт-ап компанија, да бисмо брзо развили идеју, потребна су нам велика средства која смо у почетку обезбедили из сопствене уштеђевине, а након израде првог прототипа почели смо да аплицирамо на националне и европске програме. Генерално, морамо рећи да за заиста иновативна решења већ постоје многе могућности за грант финансирање, и у Бугарској, али нарочито у Европи. Потребна је фокусирана претрага, детаљно истраживање о томе шта се тачно подржава у оквиру дотичног програма, и много посла да би се иновација добро описала, а у неким случајевима свакако има смисла потражити специјализовану помоћ.“

Што се тиче става Европске комисије по питању глифосата, он је, како је објаснио портпарол ЕК Стефан де Кеерсмаекер, заснован на научним истраживањима:

„Предлози које је Европска комисија упутила државама чланицама резултат су опсежног научног истраживања. Наравно, постоје неке празнине у информацијама, које се огледају у предлогу наметањем низа услова о употреби глифосата као активне супстанце.“

Посланици ЕП, међутим, не могу да се договоре – десница, генерално гледано, подржава предлог Европске комисије, док се Зелени и левица категорички не слажу са њим.

Постоји подела по том питању међу самим државама чланицама. Према подацима Евростата, главни потрошачи пестицида по запремини по хектару обрадиве површине су Холандија, Ирска, Италија, Португал, Француска и Грчка. С друге стране, Данска, Шведска, Финска, Естонија, Литванија и Румунија, користе мање пестицида. А главни купци таквих хемикалија унутар ЕУ су Немачка, Шпанија и Француска.

Током последњег гласања о могућем продужењу дозволе за употребу глифосата у Европској унији, које је одржано 13. октобра, Бугарска је била „уздржана“, али, ипак, коначна одлука мора да буде донета пре краја године. Доцент Мирослава Жипонова са Катедре за физиологију биљака Биолошког факултета СУ Свети Климент Охридски покушала је да објасни проблем са научне тачке гледишта:

„Глифосат је активни састојак у најчешћем хербициду, Раундапу. Постоји мишљење да је заправо мање токсичан у поређењу са другим пестицидима. Међутим, истраживања о томе у којој мери масовна употреба глифосата може бити фактор у развоју болести попут рака и Алцхајмерове и Паркинсонове болести се настављају, а прве и најчешће жртве су, према научницима, сами пољопривредни произвођачи. Агенција за контролу рака је 2015. године закључила да је велика вероватноћа да је глифосат канцероген за људе и животиње. Хемијски гигант Бајер је приморан да плати скоро 11 милијарди долара како би окончао судске поступке покренуте на основу више од 100.000 тужби у вези са раком које укључују хербицид Раундап и његове могуће канцерогене ефекте. Међутим, према званичним информацијама о токсичности глифосата, он се не може сврстати међу супстанце које су канцерогене за људе.“

Може ли се употреба глифосата заменити другом супстанцом која је мање ризична, постоји ли алтернатива?

„Европска комисија ће ипак покушати да уведе „мере за смањење ризика“, укључујући смањење негативних ефеката глифосата. Осим тога, постоје алтернативе на бази хербицида са биљним биоактивним састојцима. Постоје такође и алтернативе које укључују регенеративну пољопривреду код које се примењује боље познавања земљишта. Корови су индикатори одређених стања земљишта, а ако бисмо знали о каквим се стањим аради, то би могло значајно да допринесе смањењу негативног дејства корова. Механички третмани су такође прилично добра и одржива опција. Безбедна варијанта за сузбијање корова је кошење, па се препоручује њихово уклањање косилицама или другом одговарајућом пољопривредном механизацијом. Постоје и праксе покривања корова уз усеве природним или вештачким покривачима који значајно успоравају њихов раст.“

Осим тога, доц. Жипонова је поделила своје мишљење о томе какав би требало да буде бугарски став по питању глифозата:

„Бугарска је једна од земаља која је била уздржана, што је, с једне стране, вероватно последица све већег практиковања органске пољопривреде у земљи, а с друге стране због све чешћих здравствених проблема непознатог порекла међу бугарским становништвом. Међутим, пре него што се заузме став по том питању, неопходно је имати јасну стратегију у погледу алтернатива агрохемикалијама. Овај процес је већ почео. Постепено се повећава број учесника у овом процесу: агрономи, научници из области екологије, биологије биљака, зоологије, иноватори који примењују органску пољопривреду. Све ово претпоставља формирање моћног експертског нивоа. Упоредо са тим, у самом друштву постоји повећана потражња за производима који су безбедни по здравље. Све су то стварни предуслови за убрзање спровођења стратегије у којој ће регенеративна органска пољопривреда играти значајну улогу. Чини се да би било боље да се успори напредак остварен кроз активну употребу агрохемикалија, у име обнове природе и сагледавања онога што је најбоље за наш развој у будућности.“