Европска комисија је прошле недеље, представљајући своје извештаје о напретку земаља кандидата за чланство у ЕУ, препоручила државама чланицама да отворе приступне  преговоре са Украјином и Молдавијом. Европски комесар за проширење Оливер Вархељи позвао је Северну Македонију да што пре усвоји уставне промене. На истом инсистира и Бугарска, тачније, на томе да Бугари буду унесени у највиши правни акт земље на равноправној основи са осталима.

Председница Европске комисије Урсула Вон дер Лајен објавила је одлуку након састанка европских комесара у среду:

„Комисија препоручује да Савет Европе отвори приступне преговоре са Украјином и Молдавијом. Комисија такође даје препоруку да Савет отвори преговоре са Босном и Херцеговином, када се постигне неопходан степен усклађености са критеријумима за чланство, као и да се Грузији додели статус кандидата, под условом да се реформске акције предузму у одређеном правцу.“

Фон дер Лајен је навела да, ако лидери дају зелено светло, преговори могу да почну одмах након састанка Европског савета у децембру.

Касније, током дебате у Одбору за спољне послове Европског парламента, европски посланик Илхан Кучук из партије Обнавимо Европу, који је и известилац за Северну Македонију, позвао је све странке у Северној Македонији да подрже уставне промене, а европски комесар за проширење Оливер Вархељи одговорио је на овај позив на следећи начин:

„Уставна реформа је највећа препрека напретку Северне Македоније. Данас свако ко себе сматра одговорним делом политичког окружења у овој земљи мора да помогне у остварењу овог циља. То се, међутим, не може десити без Парламента, тако да желимо да сви у Парламенту учине овај корак напред.“

У којој мери је могуће постићи договор између европских лидера по питању отварања преговора са Украјином у децембру, с обзиром да је за ову одлуку потребна једногласност, прво је питање за Кучука:

„Дакле, да парафразирам, једини начин да се то не деси је ако Виктор Орбан каже да то не треба да се деси. А такође и Фицо. Међутим, политичка воља је очигледна, то је јасно речено и написано у извештају Европске комисије о проширењу тако да ако треба да тражимо било какву новост, онда, заправо, постоје две новости. Прва, важнија новост, је почетак преговора Украјине и Молдавије, а друга је давање статуса кандидата Грузији и отварање преговора са Босном и Херцеговином, наравно, уз један велики услов. Мислим да је дошло време да Европска унија буде веома доследна и пошаље јединствене поруке, пошто Украјина цивилизацијски припада Европи. Међутим, након овога, потребно је додати још једну реченицу: „Ми смо одговорни за будућност ове земље.“ А ова одговорност није ограничена само на територијални интегритет и помоћ коју даје ЕУ, та помоћ би требало да буде много озбиљнија и обавезујућа, са перспективом да Украјина постане део Европске уније. Дебата о томе да ли проширити ЕУ без реформи биће наравно сложена, дубока, детаљна, али порука у децембру треба да буде јасна. У супротном, цела идеја геополитичке Европске уније, без спровођења те геополитике у пракси, кроз конкретне акције у односу на Украјину, једноставно губи смисао.“

Мађарска европска посланица Кинга Гал је, међутим, рекла да се то неће десити све док траје рат у Украјини. Може ли се ова изјава објаснити само њеном блискошћу са премијером Орбаном или постоји нешто друго?

„Она долази из странке Фидес. Наравно, Орбан је њен политички шеф и зато то каже. Не говоримо о пријему Украјине у ЕУ данас или сутра. Овде се ради о покретању дугог преговарачког процеса, биће отварања и затварања кластера. Није случајно да принцип владавине права има посебан значај, јер укључује и права мањина. Мађарска је традиционално изражавала забринутост по овом питању. Овде Бугарска такође треба да буде веома активна у заштити права људи који живе на украјинској територији, који себе опредељују као Бугаре и који имају бугарску етничку свест. У Мађарској видим и моменат државности, који би, по мом мишљењу, могла да прати и Бугарска. Све то не значи да не треба дати политички сигнал и да не треба подржати покушај Украјине да раскине са својом прошлошћу и отвори нову страницу, послератну, која ће бити озбиљније повезана са ЕУ. Примера је много, подсетићу само на један који, несумњиво, није најуспешнији – како је Кипар примљен у ЕУ. Сећамо се како је дошло до уједињења Немачке, чији један део је пре тога био примљен у НАТО. Другим речима, таква пракса постоји у међународним организацијама.“

Дакле, хоћете да кажете да део Украјине може бити примљен, без дела у коме се тренутно воде непријатељства или је, рецимо, спорна територија?

„Несумњиво, када је рат, односно када постоји горући сукоб или замрзнути конфликт, ЕУ је увек преферирала да се ти сукоби реше како их не би уносила у своје двориште. Међутим, у овом случају желим да посебно нагласим да није реч о чланству Украјине у ЕУ од 1. јануара 2024. године. Говоримо о томе како ће Украјина од децембра 2023. године добити довољно озбиљне политичке гаранције које ће бити подржане политикама и финансијским ресурсима.“

Па ипак, да ли можемо очекивати да ће премијери Орбан и Фицо уложити вето, у покушају да за свој глас добију нешто заузврат?

„Ово је важно питање – Европски савет је постао место трговине. А идеја Уније је другачија – да буде јединствено тржиште, да буде унија вредности пре свега. Не ради се о томе ко ће више добити за свој национални интерес и како ће то представити у свом главном граду. Орбан већ дуго својим грађанима објашњава да је победник у европској дебати. О каквој победи можемо говорити када се на европском континенту води рат, када људи гину сваки дан? То није разумна, одговорна политика. Важно питање о којем је данас више него икада потребно расправљати је да ли је ЕУ, с обзиром на сопствену геополитичку оријентацију, у стању да доноси важне одлуке уз апсолутну сагласност свих држава. Мој одговор је: „Не, не можемо наставити овако.“ Ако једногласност настави да постоји као начин доношења одлука у спољној политици ЕУ, онда ће она изгубити свој политички и морални ауторитет. Увек ће постојати некакав Орбан или Фицо, трећи или четврти, који ће желети да поткопа ауторитет ЕУ да би показао да је изнад европске идеје. Извините, али нико није изнад мира, нико није изнад права једног народа да сам одреди своју судбину – био то Орбан, Фицо или било који други диктатор у будућности.“

Недавно су се могли чути позиви Северној Македонији да треба да унесе измене у свој Устав, а ваш колега Ангел Џамбазки је рекао да је то требало да се деси пре годину дана. Колико је Северна Македонија напредовала у том погледу?

„Предлоге је Влада Северне Македоније на расправу у Народно собрање изнела у веома телеграфском стилу и у врло кратком року је постало јасно да нема политичког консензуса, да једна од партија, ВМРО, коју подржава левица, не подржава ове предлоге. Иако сам дуги низ година био снажан заговорник да Северна Македонија постане део ЕУ, и даље верујем да је свака држава одговорна за своју судбину. Примера за то је много у нашој новијој историји. Да тадашња политичка елита није била у стању да донесе важне одлуке, да се комунисти који су постали социјалдемократе, либерали, десничарске политичке партије нису ујединили и рекли да пут наше земље води кроз консензус и минимум договора – да се сложимо да треба да будемо део НАТО и ЕУ, онда би данас судбина Бугарске била сасвим другачија. И, нажалост, не би било боље, већ много горе. Али ми смо направили овај важан избор. Сада Северна Македонија, на нивоу политичке елите, академске заједнице, јавности, треба да обави овај разговор са собом. Да ли жели да иде у равцу европеизације земље или да изабере другачији пут који ће је одвести у мрачну историју Балканског полуострва. Пут је јасан – да ли жели да буде са Црном Гором и Албанијом или хоће да уђе у групу са Србијом и Косовом, који имају нерешена билатерална питања.“

Да ли је могуће да ће се ове промене десити у блиској будућности?

„У овом сложеном дијалогу, требало је да ми, као друштва – бугарско и македонско, дођемо до важног закључка – да оног што нас спаја има много више од онога што нас дели. Али овај разговор мора проћи кроз веома трезвену процену чињенице да смо имали заједничку прошлост, али да у исто време, желимо да имамо заједничку будућност. Ово није лака прича. Грчки наратив је лакши и политички је реализован кроз Преспански споразум. Наша прича се није десила јер је било много људи на обе стране – и на страни Северне Македоније и Бугарске, који нису желели да овај наратив буде позитиван. Он је европски и предобар за оне који желе дестабилизацију у регионалном и европском контексту. Показало се да политичка доктрина ширења мржње преовладава и у Бугарској и у Северној Македонији. Волео бих да је победила друга прича. Није да сам одустао од тога, али тренутно налазим све мање истомишљеника.“

Звучи тужно...

„Да, то је тачно, али морамо констатовати тужне чињенице. Оваква је тренутна ситуација 2023. године.“

Постоји ли реална опасност да једна тако веома озбиљна територија као што су Северна Македонија, Србија и Косово буде захваћена другачијим утицајима и остане као забијени клин на Балкану?

„Тај утицај никада није нестао, ради се о томе да му не треба давати предност.“