Национални етнографски музеј у Софији већ располаже интерактивном дигиталном етнографском мапом Бугарске, која приказује прикупљене током више деценија артефакте из његових колекција. На њој су комплексно и по регионима приказани елементи покретног и нематеријалног наслеђа наше земље. Тренутно се мапа може погледати у просторијама Националног етнографског музеја, где ће посетиоци имати прилику да виде цртеже, фотографије и описе народних ношњи, архитектонских образаца, типичних народних заната и елемената празничног обредног циклуса у различитим насељеним местима на територији целе Бугарске.
"Етнографска мапа укључује преко 1.000 насељених места, а објеката је преко 2.000", наводи Ивајло Прванов, који је учествовао у изради мапе.
"Тренутно је мапа подељена у два модула – у првом се за сваки објекат наводи тачно из ког је дела наше земље доспео у архив Националног етнографског музеја, а други модул је посвећен етнографским областима и нуди кратке информације о свакој од њих. Што се обима информација које се могу добити са мапе тиче, потрудили смо се да их буде онолико колико се може прочитати на телефону. У времену у којем живимо, нажалост, оно што корисници могу да перципирају је тачно толико колико могу да скролују на телефону."
Поред детаљних описа насељених места, мапа садржи и оригиналне скице и цртеже, аудио, видео и фото-документе и текстове, који се чувају у Етнографском архиву и Националном центру за нематеријално културно наслеђе Института за етнологију и фолклористику са Етнографским музејем при БАН. До овог тренутка на изложбама су ретко налазили место кола, игре, бајке, народне изреке, али уз помоћ ове нове технике они ће већ бити свима доступни.
Ово је други дигитални пројекат на којем је радио Ивајло Прванов. Године 2021. одбранио је дисертацију на тему "Дигитални атлас бугарских народних игара. Подручја распрострањености према теренским истраживањима у области етнокореологије". Заједно са екипом са којом ради на пројектима, тежи да огромном богатству културних вредности на нашем поднебљу да "дигитални живот".
"Данас видимо остварен рад 20-члане екипе – истиче Ивајло Прванов, чија је ужа струка мапирање нематеријалног културног наслеђа са акцентом на народне игре. – Наш циљ је да Национални етнографски музеј заузме место које му припада међу осталим музејима у свету."
Дигитална етнографска мапа Бугарске је део пројекта "Очување, представљање и социјализација бугарског етнографског и фолклорног културног наслеђа", који се реализује уз подршку Државне агенције за архиве. Управо она је обезбедила копије оригиналних мапа познатог бугарског етнографа Христа Вакарелског, који је поставио темеље етнографског мапирања у бугарској науци.
Руководилац екипе младих научника је доцент Петко Христов, директор Института за етнологију и фолклористику са Етнографским музејем при БАН, који се нада да ће истраживачки рад проширити своје границе:
"Тренутно приказујемо покретне културне вредности и обрасце нематеријалног културног наслеђа са територије Бугарске, али то је само први корак. Постоји могућност за обогаћивање мапе и насељеним местима, и артефактима, али може се она проширити и у правцу културног наслеђа Бугара из историјске дијаспоре."
Превела: Албена Џерманова
Фотографије: БТА, FB / NationalEthnographicMuseum
Бугарска бележи позитиван демографски тренд: више људи се враћа из иностранства или досељава из других земаља Европске уније него што је напушта. Ову охрабрујућу вест пренео је Георги Парванов, експерт за људске ресурсе и члан Бугарске конфедерације..
Производња грамофонских плоча у Бугарској престала је 1994. године, када је затворена фабрика „Балкантон“. Међутим, овај проблем постаће прошлост 2025. године отварањем прве фабрике плоча у земљи, која ће бити једина такве врсте на Балкану, потврдио је..
Ове године, уместо традиционалних ватромета који изазивају стрес код људи и животиња, Софија ће приредити спектакуларни светлосни шоу, саопштила је Градска управа. Светлосни спектакл, који ће бити део празничног концерта на Тргу кнеза Александра..
Борисов врт у срцу Софије поново ће постати сцена за традиционални фестивал „Сурва“ из Перника. За трећу узастопну годину, Софијанци и посетиоци главног..
Ружичасти фламинго се сматрао егзотичном врстом за Бугарску, али већ неколико година језера око Бургаса станишта су читавих колонија ових птица...
У Бугарској је током 2024. године 479 људи изгубило живот у тешким саобраћајним несрећама, док је 9.046 особа повређено. У првих пет месеци 2024. године..