У  бугарском календару Игњатијевдан је народни и црквени празник, који Бугарска православна црква слави 20. децембра. Посвећен је Светом Игњатију Богоносцу, ученику Светог апостола Јована Богослова и епископу Антиохијске цркве, који је пострадао мученички за Христову веруу време владавине римског цара Трајана 108. године после Христа. Црквени хроничар Сократ пише да је Свети Игњатије први увео антифоно певање – видевши у небеском виђењу два хора ангела како поју . Што се тиче порекла надимка „Богоносац“, постоје различита сведочанства. Према нашој православној цркви, он је везан за мученички подвиг светитеља и чињеницу да је своје општење са Христом доживљавао на изузетан начин, са јасном свешћу да у срцу носи Бога.

На бугарском тлу се јеванђелско предање о свецу преплиће са народним веровањима и обичајима око прослава везаних за зимски солстициј и почетак преласка из старе у нову годину. У том смислу је и посебна пажња коју домаћини поклањају госту који тог дана први уђе у њихов дом. Тај човек је у народу познат као полаженик.

По речима Илије Валева, доктора етнологије и главног асистента Института за етнографију и фолклористику при БАН, Игњатијевдан се повезује са занимљивим веровањима о полаженику.

"Обично се ујутро устаје рано, да би домаћица спремила кућу за првог госта – наводи етнолог. – Какав је гост који први дође у кућу, таква ће бити цела година. Занимљиво је и то да је био обичај да се тога дана и не иде у госте, јер људи нису хтели да им се проноси слава добрих или лоших полаженика.

Много зависи и од тога како домаћица доживљава онога ко ће евентуално први доћи у госте, као и од тога како се тај гост односи према овом дому. По обичају се позива имућна особа, срећног живота, доброг здравља, среће и благостања, како би пренела благостање у дом у који улази. Такође, добро је да дете пређе праг куће. Због своје чистоте и невиности, оно је посебно радо виђен гост."

Илија Валев каже да је у ствари Свети Игњатије дете, које је Исус Христос држао на рукама. Он је подсетио на текст Јеванђеља по Матеју (18:1-5): „Приступише к Исусу ученици говорећи: Ко је дакле највећи у царству небеском? И дозва Исус дете, и постави га међу њих, и рече им: Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско. Који се дакле понизи као дете ово, онај је највећи у царству небеском. И који прими такво дете у име моје, мене прима“.

С тим у вези је и народно схватање да дете, које има чисту душу, подсећа на преподобног Светог Игњатија Богоносца. „Зато је оно и најбољи полаженик“, наводи Иља Валев.

"Можда смо ми у прошлости били већи верници чак и помало сујеверни, у овој или оној мери. Ритуали су пратили свакодневицу. Данас, у комерцијалном свету, једноставно поштујемо ритуале, али као да нисмо свесни њиховог дубоког смисла. Добро је размислити о томе. Вера се тешко може објаснити и зато добро је читати и схватити прочитано. Ми, као хришћани, не треба да дајемо публицитет празним сујеверним обичајима и да само привидно поштујемо неке ритуале за срећу. Важно је очистити своје срце, у томе је и смисао поста и скромне посне вечере на Игњатијевдан – да се припремимо за светло Рождество Христово“.

• На Игњатијевдан коледарске групе почињу припреме за Божић
• Обредни хлебови од Игњатијевдана до Божића

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: pravoslavieto.com, БТА , Регионални стручно-консултантски и информативни центар "Читалишта" - Силистра, Народно читалиште "Препород" – село Ситово