Неизоставни део новогодишње трпезе Бугара је баница са порукама среће. Некада су домаћице саме развлачиле коре за баницу, а данас их слободно можемо купити у продавницама. У различитим деловима Бугарске баница се спрема на различите начине па је и укус понекад другачији, али традиционално је спремамо са надевом од јаја, киселог млека и белог сира, а коре попрскамо маслацем. У неким местима баницу спремају са надевом од меса, празилука, спанаћа итд. У празничној ноћи баница се сече на комаде и свакоме на трпези припадне "порука среће" за наредну годину.

Некада су у новогодишњу баницу стављали знамења за разне врсте делатности и послова, па се по знамењу које некоме припадне судило какве ће среће бити или у чему ће имати успеха у новој години. Домаћице су најчешће у баницу стављале дренове гранчице са различитим бројем пупољака, а одређени број пупољака имао је своју симболику – на пример био је знамење здравља, среће, благостања, успеха, љубави, плодности итд. Временом се та традиција променила. Појавиле су се разноразне поруке среће, од којих су неке биле и шаљиве. Данас их многи и не стављају у баницу, него их забадају у коре, одозго.

Поруке среће спремила је и млада Дијана Михова, али су оне другачије од свих које смо до сада видели. Каже да се идеја о њима родила сасвим спонтано:

"Идеју је дала моја тетка, која се бави народним играма и желела је да својим пријатељима подари занимљивије поклоне. Она је хтела да просто нацртам поруке, али пошто сам ја сликар и дизајнер, не могу да урадим нешто тек тако. Зато сам решила да их прво стилизујем, а затим векторизујем помоћу програма."

Дијанине поруке среће привлаче не само својим нестандардним обликом у виду силуета, већ и девојкама и момцима који су на њима приказани у народним ношњама из разних фолклорних подручја Бугарске. Овај избор није случајан:

"Испоставило се да многи људи заправо не знају како изгледају народне ношње карактеристичне за одређена фолклорна подручја. И ја се нисам много занимала за то, док нисам почела да израђујем поруке среће – признаје Дијана Михова у интервјуу Радио Бугарској. – Желела сам да максимално пренесем њихову аутентичност. Гледала сам оригиналне моделе, од којих су неки старији од 100 година. Консултовала сам се и са људима који су упућени у ову тему. Захваљујући овим порукама среће и ја сам много више сазнала о народним ношњама у Бугарској, због чега сам веома срећна“.

Најтежи део израде била је полеђина фигура.

"Желели смо да сви могу да виде како изгледа ношња с предње стране и позади, како изгледа сама одећа. На интернету и у књигама нема много слика, чак сам понегде користила машту… Гледајући слику или модел са стране, покушавала сам да замислим као изгледа позади, посебно што се тиче мушких ношњи. А за једну од мушких ношњи чак сам се за помоћ обратила једном музеју. Било ми је потребно више информација" – каже Дијана.

Резултат њеног рада заиста импресионира. Детаљи су приказани веома прецизно. У ствари, прво је израђено 12 девојака, али се Дијани Миховој учинило да ће на баници оне изгледати некако усамљено и решила је да направи и мушке фигуре у народној ношњи. Ауторски је и фонт којим су исписани називи народних ношњи и поруке.

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: Ивелина Чолакова