Стефан Боргоџијски има 24 године, родом је из града Раковског, Област Пловдив, али је цео свој живот провео у Италији. Тренутно је студент на Музичкој академији „Санта Чечилија“ у Риму, смер кларинет, али је заљубљен у гајде, тачније у родопске каба гајде.
Први пут је магични звук каба гајди чуо још као ученик основне школе, али не у Бугарској, већ у Риму. У 6. разреду почео је да свира на флаути и тим поводом му је његов деда из Бугарске поклонио књигу о музичким инструментима. Стефан је био одушевљен гајдама. Почео је да тражи додатне информације на интернету о овом дувачком инструменту. „Седео сам за компјутером када сам први пут чуо звук гајди, сав сам се најежио. Тада сам себи рекао: „Не! Морам по сваку цену да научим да свирам на овом инструменту!“, сећа се Стефан свог првог сусрета са гајдама и додаје:
„Сећам се првог тренутка када сам их видео, била је то љубав на први поглед. И тако је почело моје интересовање за гајде. И током летњих месеци које сам провео у Бугарској срео сам се с гајдашем Николајем Кабаивановим, који живи у Раковском. Он ми је израдио инструмент и почео да ми даје часове. Часове сам похађао за време распуста, након чега сам се враћао у Рим где ме је чекала школа, а часове гајди мој професор је водио преко Скајпа. И на тај начин сам, миц по миц, учио да свирам. Поносим се тиме што сам ученик Николаја Кабаиванова, који се учио да свира на гајдама код једног од најчувенијих гајдаша у земљи – Дафе Трендафилова,“ каже Стефан.
Стефан учествује на различитим музичким догађајима у Бугарској. Прошле године освојио је другу награду на надсвиравању гајдаша у селу Гела, у Родопима. Признаје да много воли и класичну музику, то је и разлог зашто је на академији уписао смер кларинет. Мада, прво је научио да свира гајде, а с кларинетом се доста касније упознао. „Просто зато што се овде, у Италији, гајде не уче, а класична музика ми даје заиста много,“ каже Стефан. Међутим, гајде су биле и остале његова највећа страст. „Подсећају ме на моје корене, кроз њих спајам своје две домовине – Бугарску и Италију,“ тврди Стефан и додаје:
„Бугарски фолклор је невероватан! Наравно, могу рећи да га добро познајем. Као сваки гајдаш, најчешће изводим родопске народне песме, које су за извођење на родопским каба гајдама. Подсећају ме на Бугарску. А то ми пуно значи овде, у иностранству. Њихов звук прониче дубоко у моју душу. У Италији нема таквих гајди, они имају своје зампоње, али оне нису као наше каба гајде, које производе мек и нижи тон специфичног звука. Многи Италијани када је први пут чују остају одушевљени њеним звуком. Питају ме: „Па шта је ово?! Супер је! Невероватно!“ Пре месец дана ме је један Италијан контактирао путем интернета и тражио да му дајем часове каба гајди,“ каже Стефан.
Млади музичар жели да своју љубав према музици пренесе и ученицима бугарске допунске школе у Риму „Асен и Илија Пејкови.“ Часови с децом почињу почетком 2024. године. „Наравно, у фокусу ће бити бугарски фолклор и гајде,“ каже на крају нашег разговора Стефан Боргоџијски.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Прочитајте још:
Музеј у италијанском граду Кампобасу чува историјске налазе везане за Бугарску
Бугарска школа у Риму чуваће драгоцени књижевни архив
Асен Пејков је аутор девет метара високе статуе Леонарда да Винчија на аеродрому у Риму
Бугарин Илија Пејков "полетео" у свемир пре Гагарина
Фотографије: лична архива, Венета Николова
De Là Trâp – ово звучно име је ове године привукло пажњу љубитеља хип-хоп културе и код нас. Само у два месеца заједнички пројекат "333" са популарним репером 100 Кила прикупио је скоро милион прегледа на једној од мрежа за дељење видеа. А..
Иако се у нашој земљи обарање руке ретко сматра престижним спортом, Бугарска се може похвалити статусом светске силе у овој дисциплини, с обзиром на то да је изнедрила вишеструке европске и светске шампионе. Захваљујући такмичарима као што су Пламен..
Године 1847. се у породици Христа Иванова Банкова – будног човека из старе фамилије и врсног мајстора-папучара, у једној од габровских махала, родио његов други син – Христо. И пошто се претпоставља да је ова бројна фамилија дала више од једног зографа и..