Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Сусрет са ножаром Иваном Кјуповим

Нож се не поклања, већ треба да се откупи

6
Фотографија: FB / Ivan Kyupov

Умеће, жеља и много труда је потребно за израду доброг ножа, каже Иван Кјупов из села Крупник, југозападна Бугарска. Тридесетпетогодишњи мушкарац није наследни занатлија. Интересовање за израду ножева родило се још у детињству, али је тек пре осам година почео да учи тај занат – углавном кроз видео туторијале објављене на интернету, књиге, чланке и разговоре са старијим мајсторима. Данас је Иван Кјупов један од ретких занатлија у Бугарској, који производе ножеве.

Иван Кюпов

„Израда квалитетног ножа захтева солидна знања и вештине. Ножарство је део многих култура широм света и ужива посебно поштовање као занат. А ја бих додао да то није само занат, већ је уметност, јер је сваки нож сам за себе јединствен и има своју причу,“ каже мајстор Иван у разговору са Ивом Сеизовом, новинарком Радио Благоевграда – БНР.

Израђује све врсте ножева – од кухињских до ловачких и јувелирних комада. У зависности од дизајна и сложености детаља на њему, за израду једног ножа потребно је 5 до 20 дана.

„Нож се у принципу не поклања, већ треба да се откупи. Међутим, људи их купују и за поклоне. Постоји интересовање. При том, не само током празника него и после њих. Правим ножеве највише класе јер у њиховој изради користим највишу класу челика и метаријала за дршке, имам и јувелирне ножеве. Цена се мења у зависности од коришћених материјала, времена потребног за израду ножа, сложености појединих елемената и детаља, гравире, натписа, футрола. Дакле, све зависи од захтева клијента. Навлака се обично користи као додатни детаљ, али она може да буде и главни детаљ јер могу да се гравирају, да се додају егзотичне коже – змијска, крокодилска, од ража.“

Према речима мајстора, интересовање за ножеве данас показују пре свега колекционари и људи којима је нож потребан на послу, за лов:

„Сваки нож се израђује индивидуално у зависности од жеље клијента, почевши од парчета челика, које се обликује. Прво скицирамо форму ножа, бира се челик, па материјал за дршку. Обликује се оштрица, затим следи каљење – то је, у ствари, најбитнији процес у изради једног ножа. Након тога се сви делови спајају, монтира се. Кад завршим футролу, нож се оштри и полира и готов је за употребу.“

Шта то један сасвим обичан нож може учинити ремек-делом?

„То је чињеница да је индивидуално израђен, тј. скоро па немогуће је направити још један такав нож,“ каже самоуки мајстор за ножеве и наставља: „Сама конфигурација материјала, посебно оних коришћених у изради дршки, такође је од великог значаја. Већину правим од стабилизованог дрвета. Захваљујући њему су шаре и боје јединствене за сваки нож, а отуда долази и уникатност сваког производа.“

Иван Кјупов са поносом каже да у његовој радњи нема непродатих ножева – „све што направим одмах се купује.“ Стога, нема ножева које би изложио на регионалним изложбама и пленерима. Али то не значи да не учествује на пленерима, укључујући и у Сопоту, где се, према његовим речима, одржава највећи пленер ножарства у Бугарској.

Извор: интервју Иве Сеизове, Радио Благоевград – БНР

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Радио Благоевград - БНР, simitli.info, FB / Ivan Kyupov



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Бугарски студенти најчешће бирају Холандију као своју дестинацију за студије у иностранству

Број бугарских матураната који високо образовање желе да стекну у иностранству повећан је за 60% у односу на 2023. годину, о чему сведоче подаци Сајма светског образовања, преноси БНР-Стара Загора. Холандија и даље заузима водећу позицију међу бугарским..

објављено 3.5.24. 16.23

Првомајски – о тржишту рада у Бугарској и утицају вештачке интелигенције

Више од три деценије после демократских преображаја у земљи 1989. године, Међународни дан рада 1. мај се код нас и даље празнује као државни празник и нерадни дан, с тим што власт више не организује масовне манифестације, као што је то некад било...

објављено 1.5.24. 10.45

Волонтери пребројали 6.240 врабаца

Волонтери са укупно 456 локација широм Бугарске укључили су се 27. априла у осмо издање кампање „Бројимо врапце“ коју организује Бугарско друштво за заштиту птица. Пребројано је укупно 6.240 врабаца три најчешће врсте ове птице – обичног, пољског..

објављено 30.4.24. 16.00