Од почетка 2024. године на снази је мноштво промена у погледу доходака бугарских грађана. Минимална месечна зарада је увећана за 19,6%, односно за 153 лева (78,23 евра)и већ износи933 лева (477,04 евра). Минимална зарада по сату је 5,58 лева ( 2,85 евра). Минимална основица осигурања за самосталне осигуранике већ износи колико и минимална месечна зарада, а максимална основица осигурања је повећана са 3.400 лева (1.738,39 евра) на 3.750 лева (1.917,34 евра). Линија сиромаштва у 2024. години износи 526 лева (268,94 евра), што је за 4,4% више у односу на 2023. годину. Повећава се и максимални износ новчане накнаде за случај незапослености – са 85,71 лев (43,82 евра) на 107,14 лева (54,78 евра) по дану, док минимална накнада остаје непромењена – 18 лева (9,2 евра) по дану.

Повећање минималне зараде може довести до отпуштања особља у сиромашнијим регионима земље, упозоравају аналитичари.

"Свакако повећање трошкова предузетника, услед високе цене електричне енергије, као што је било прошле године, или услед повећања трошкова за особље, као што је сада, у изазовном окружењу врши притисак" – наводи у интервјуу регионалној радио-станици БНР у Видину економиста Петар Ганев.

По његовом мишљењу инфлација, која тренутно износи 5-6 одсто, ће се и даље смањивати, али неће нестати у потпуности.

"Улазимо у још једну годину изазова на глобалном геополитичком и унутарполитичком плану и не очекујем да ће 2024. бити година мира, раста и стабилности, попут оних које смо имали пре пандемије коронавируса. Са тачке гледишта буџета домаћинстава и државног буџета, међутим, ствари изгледају боље него у последње две године, које смо почињали без усвојеног државног буџета."

Не мисли тако економиста Стојан Панчев.

Према подацима Евростата објављеним на прагу 2024. године, Бугари већ достижу 62% куповне моћи Европљана. По речима Панчева, међутим, то може бити резултат високе инфлације у ЕУ и еврозони:

"Очекујем успоравање темпа раста доходака из простог разлога што се успорава и темпо раста цена. У многим буџетским секторима имамо скоро аутоматско усклађивање зарада, а то значи да је за запослене у њима ефекат инфлације мањи, мада су неки запослени у јавном сектору протестовали – запослени у Националном статистичком заводу, културни радници чије плате нису аутоматски усклађене са инфлацијом . У последње две године плате у приватном сектору брже сустижу инфлацију, али и тамо у неким секторима постоје тешкоће", каже економиста.

А шта о повећању доходака и инфлацији кажу грађани?

"Систем је тако израчунат да су ствари скоро исте. Повећава се минимална зарада, али се повећавају и доприноси за обавезно социјално осигурање. Постоји тиха, скривена инфлација, која ˈизједаˈ повећање плата и ја мислим да све у свему значајне разлике неће бити. С друге стране, много зависи од тога с ким се упоређујемо – ако се упоређујемо са најбогатијим земљама, ситуација код нас није добра, али ако се упоређујемо са сиромашним земљама у Африци и Азији, можемо рећи да је код нас супер. Ако се упоређујемо са нашим суседима, ситуација је мање-виша иста", каже Димитар Илијев, власник мале продавнице одеће у Видину.

Грађанима је тешко да предвиде како ће се развијати њихова куповна моћ ове године – показује анкета спроведена међу становницима Видина. Неки су оптимисти, посматрајући благу стагнацију раста цена, али други очекују нови скок инфлације, који ће „појести” повећање зарада.

Саставио: Јоан Колев

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: БГНЕС