Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Манастир Светог Атанасија Великог, који је опстао 17 векова, штити Цркву и наш народ

Фотографија: atanasiymonastery

Велика благодат и радост за све православне Бугаре је манастир Светог Атанасија, недалеко од града Чирпана, у централном делу Бугарске. Основао га је сам светац у 4. веку (344. г), поред старе римске тврђаве, у близини града Бероа (данашње Старе Загоре). Ово је несумњиво најстарији манастир у целој Европи, познат по великом броју чудеса која су се тамо догодила. У својој историји дугој 17 векова манастир, који се налази изнад села Златна ливада, на десној обали Старе реке, на територији Старозагорске епархије, је више пута био спаљиван, рушен и поново грађен. Данас он стоји као стуб вере и привлачи ходочаснике не само из наше земље него и из иностранства због молитвеног заступништва и покровитељства Светог Атанасија. Посебност овог манастира представља и очувано место за молитву – испосница, где је са Богом општио Свети Атанасије.


Уз благослов Старозагорског митрополита Кипријана успели смо да сазнамо занимљиве ствари о манастиру и Светом Атанасију.

Светом Атанасију Великом, који је за живота био Патријарх Александријски, дугујемо Символ вере написан на Првом Васељенском Сабору, подсетио је отац Борис, игуман манастира, чија је храмовна слава 2. маја – на Успеније Светог Атанасија Великог.

„Године 344, крајем јануара – почетком фебруара, после свог учешћа на Сабору у Сердици, светац се враћа овде и остаје 4 године. – прича отац Борис. – Доказе тога открива немачки историчар проф. Манфред Клаус. У 2016. години он је објавио своје истраживање и описује да се од 344. до 348. године свети Атанасије налазио између Ниша и Адријанопоља и управо је ту написао своје чувено дело "О Светом духу". Британски историчар Џулијан Хаксли описује заслугу Светог Атанасија за развој Европске хришћанске цивилизације. Његово истраживање је од пре 40 година. Ова сведочанства двојице европских научника потврђују улогу свеца у историји Европе“.

Једно од најновијих чудеса манастира изнад села Златна ливада, недалеко од града Чирпана, је тачна копија иконе Светог Атанасија, коју је 2003. године донео лично александријски патријарх Петрос VII (1997- 2004):

Црква манастира Светог Атанасија

„Године 2003. сасвим случајно су у Александријској библиотеци приликом инвентарисања пронађени стари писани споменици на пергаменту и кожи. У једном од њих је пронађен опис епског путовања светог Атанасија – како је кренуо из Александрије.Помиње се и да је основао манастир у близини града Бероа, када су у 4. веку наше земље биле колевка цивилизације. Након што је документ пронађен у Александрији, у част Светог Атанасија Великог је Петрос VII исте године дошао у манастир и поклонио копију иконе са ликом свеца из Александрије. Она је и данас ту у цркви. Надамо се да ћемо добити и честицу светих моштију Светог Атанасија, у току је процедура."


Аутор: Гергана Манчева

Уредила и превела: Албена Џерманова

Фотографије:  atanasiymonastery


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

БПЦ прославља Светог мученика Трифуна

Бугарска православна црква 1. фебруара слави дан Светог Трифуна, једног од мученика који је пострадао за хришћанску веру. У интервјуу Радио Бугарској је пре неколико година богослов Ангел Карадаков о Светом Трифуну рекао: „Пошто је од малена постао..

објављено 1.2.25. 08.25

Радио Бугарска покреће подкаст о нашим православним општинама у иностранству

Данас, 31. јануара 2025. године, биће емитован први ове врсте подкаст о бугарским православним црквеним општинама у иностранству – „Мост вере“ („Мост на вярата“). Идеја припада екипи Програма за иностранство БНР – Радио Бугарској, а реализује се..

објављено 31.1.25. 09.10
Цар Борис ІІІ (1894-1943)

Цар-ујединитељ Борис III у сећањима свог сина Симеона Сакскобурготског

Данас се навршава 131 година од рођења бугарског цара Бориса III, владара који је у колективном сећању свог народа остао упамћен као "цар-ујединитељ". Његов син, Симеон Сакскобурготски (Симеон Сакс-Кобург-Гота), у једном од својих ретких интервјуа,..

објављено 30.1.25. 13.20