Европски лидери су се на свом последњем састанку сагласили око додатних 50 милијарди евра пакета подршке Украјини у оквиру буџета ЕУ. Овог пута успели су да превазиђу противљење Мађарске, што им није пошло за руком на децембарском самиту. 

Вест о споразуму објављена је раније него што се очекивало, и то након што су претходне вечери сигнали послати у потпуно супротном смеру. Победу је прогласило 26 земаља чланица, као и премијер Виктор Орбан. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен је, одговарајући на новинарско питање, категорично одбацила спекулације о уступцима мађарском премијеру:

„Постоји закон. Постоји закон о кохезионим фондовима, постоји закон о „Следећој генерацији ЕУ“, постоји и закон о обавезујућем механизму. А ови закони немају никакве везе са механизмом за Украјину и средњорочним преиспитивањем буџета ЕУ. Данас су поново дата уверавања о томе, тако да је одговор на ваше питање једноставно не.“

У истом духу била је и изјава премијера Николаја Денкова:

„Мислим да је прелиминарни рад колега из Европске комисије, председника Европског савета Шарла Мишела, успео јер практично није било расправе. Мислим да су позиције биле јасне од почетка. По свему судећи, бити сам против 26 земаља истомишљеника био је изазов и то је одиграло улогу.“

Обе стране су пожуриле да се прогласе победницима. Зар ово не изазива сумњу? Oво је прво питање Ангелине Пискове упућено европском посланику Илхану Кучуку?

„Онима који су упознати са начинима доношења одлука у Европском савету вероватно је познат механизам убеђивања. Сигуран сам да је на Виктора Орбана вршен притисак из више праваца. На моменте блажи, а ту пре свега мислим на напоре Ђорђе Мелони, која је у последње време његова истомишљеница, али истовремено, и јачи од стране Шарла Мишела као председника Европског савета. Већ се појвило много информација у вези са приступом – од блажег до понекад чак веома радикалног, од радикално благог до, на моменте, веома снажног притиска европских лидера. На крају крајева, суштина је да је ЕУ спремна и способна да подржи Украјину јер је свесна геополитичких изазова са којима се суочава. А ово је свакако важан моменат пред европске изборе.“

Увек постоји нешто иза кулиса што не знамо. Да ли ће после извесног времена бити чудно што је Мађарска одједном решила своје проблеме везане за владавину права и што се 20 милијарди евра слило непосредно пред изборе?

„Ово је одувек представљало извор забринутости за Европски парламент. Многобројне критике упућене су од стране колега, укључујући и моју политичку партију, чије ставове у потпуности делим, јер је трговина вредностима постала главна политика Виктора Орбана. Доналд Туск је сасвим тачно рекао: „У Европској унији нема умора од Украјине, али има замора од мађарског премијера Виктора Орбана“. Као да у Мађарској историјско памћење не функционише и Виктор Орбан не зна шта се догодило не тако давно, односно да је једини начин за земље попут Мађарске, али и остале, да поштују принципе који нас уједињују. Све ово иде кроз разумевање тога да морамо бити солидарни – како пред унутрашњополитичким изазовима Уније, тако и у томе да подржимо Украјину у овом конкретном случају.

Волео бих да није тако, јер ако се након извесног времена испостави да је оно што делите као забринутост истина, то ће дискредитовати имиџ ЕУ и тренутни председник Европске комисије неће имати кредибилитет. Штавише, госпођа Урсула фон дер Лајен има веома озбиљну намеру да и у наредном мандату буде председница Европске комисије.“

Односно, чињеница да ће се кандидовати за други мандат је својеврсна кочница за овакве поступке?

„Било је таквих питања и она је на њих врло недвосмислено одговорила да постоји одређена законска регулатива која се односи на европске фондове. А Мађарска ће ова средства добити само и једино када примени овај закон. Али постоје сумње које изазивају претходна објашњења Урсуле фон дер Лајен. И овде Европски парламент мора да врши своју парламентарну контролу постављањем питања. Не по процедури коју ми разумемо, која подразумева вишенедељно чекање на формални бирократски одговор, већ уз фокусирану дискусију у европским институцијама и треба подржати све покушаје у овом правцу. Крајње је време да се престане са трговином у ЕУ, да се схвати да се не може трговати вредностима, а посебно људским животима. Зато што се Украјина бори за све европске земље, показујући своје достојанство и веома озбиљну политичку намеру да припада унији коју ће сама изабрати. Не да буде приморана да буде део нечега, што покушава Руска Федерација, већ да направи сопствени суверени избор. Све европске земље до сада су постале део ЕУ, бирајући своју судбину и испуњавајући одређене критеријуме. И овај избор Украјине треба поштовати и подржати. Поготово када је реч о озбиљном, агресивном суседу попут Руске Федерације, који жели не само да отцепи територију, већ много више – да предодреди судбину милиона људи.“

Овде цитирам његове речи које доводе управо до тога: „Да овај договор није постигнут и да је Мађарска наставила да користи своје право вета, тада би 26 држава чланица пристале да пошаљу новац Украјини... и одузеле би средства намењена Мађарској и послале их Украјини.“ „Добијамо свој новац из Брисела и даћемо допринос цивилном финансирању Украјине.“

„Постоји и веома велика манипулација од стране Орбана и то није први пут. Много пута смо били сведоци како све своје успехе објашњава успесима у националној политици, а све своје неуспехе, оне личне, неуспехом Брисела или европских бирократа. Што се тиче маневрисања, ништа ново од стране Виктора Орбана. Али ипак ми се чини да сав притисак и огромна политичка воља коју је имало европског руководство, не би дозволили да направе ниједан корак у другом правцу. Односно, да се придржавају принципа ЕУ и да истовремено подрже Украјину. Јер то је оно што нам је тренутно потребно.“

Можда су ово и предизборне акције...

„О, дефинитивно! Покушаће да реформише ЕУ изнутра. Видело се да сви покушаји Брегзита и огроман напор националиста нису успели да је промене споља, уз огромну подршку земаља ван ЕУ. Али сада је пројекат потпуно другачији – уједињењем свих ових политичких снага, променити политику ЕУ. Ово је велики циљ Орбана и његових пријатеља. На ово постоји само један одговор – активно цивилно друштво, висока излазност бирача и заједно са тим јасан план – како желимо да видимо ЕУ не само у следећем мандату, већ и у годинама које долазе, рекао бих деценијама. У супротном ћемо доћи у исту ситуацију – да Европска народна странка и социјалисти и демократе дају иста решења за иста питања. А то су дефинитивно различите политичке странке – и по својој генези и по политикама које заступају у Европском парламенту. И овде би фокус требало да буде на томе како навести што више људи да искористе своје право гласа, објашњавајући са чиме се ЕУ суочава – претњом да буде уништена изнутра. И истовремено дајући одговор – ЕУ је спремна за реформу. Овде говорим и о средствима која треба издвојити за заштиту спољне границе, међутим, у ревизији вишегодишњег финансијског оквира то је већ чињеница, да се пољопривредницима који протестују дају додатне гаранције да ће административно оптерећење бити смањено. Они не желе само додатне субвенције од ЕУ, већ мање административно оптерећење. И, парадоксално, свака иницијатива у европским институцијама почиње управо овим – „Смањићемо административно оптерећење“, а на крају мандата схватамо да имамо више агенција и веће административно оптерећење. И, наравно, промена индустријске политике, која ће бити много више усмерена ка заштити и колективној безбедности, али сопственим средствима. ЕУ ће се све мање ослањати на САД и то није само изјава. Све више ће желети да има своју улогу у заједничкој безбедносној и одбрамбеној политици, која пре или касније мора бити прихваћена као заједничка. И ту постоји веома важна ствар – земље источне Европе не могу да буду конзументи безбедности нити да шаљу у Украјину оружје које производе, а да притом немају приступ високотехнолошкој производњи, што је додатна вредност и из тога ће произаћи већа куповна моћ грађана.“

Да ли би након избора требало очекивати да ће Орбан покушати да промени ЕУ изнутра?

„Припреме за ово трају дуги низ година. И за разлику од класичних политичких партија, које су распоређене центра-левица-десница, националистичке и екстремне струје су много боље координисане, користе стручна знања, укључујући и инострана. Нема потребе да набрајам бројне састанаке који су одржани током кампање за Брегзит, томе се може врло лако ући у траг. Оно што ме веома брине је то што ми, као проевропске снаге, увек објашњавамо проблеме ЕУ на исти класичан начин од којег су грађани већ уморни. Јасно је да европско цивилно друштво највећим делом није антиевропско. Она не настоји да уништи европски пројекат, већ жели да у њему види нијансе. Бугарски грађани желе да виде како то функционише за њих, како би се ослабили елементи пријатеља Костадина Костадинова који желе да униште ЕУ. Његови пријатељи спречавају Бугарску да се придружи шенгенском простору. Будимо искрени – наш пут ка пуноправном чланству у Шенгену не блокирају ни левица ни класична десница, а још мање либерали у Аустрији, већ ултрадесничари, они који годинама објашњавају да ће Аустрију преплавити мигранти, да ће све бенефиције отићи овим грађанима, а да ће аустријски држављани бити све сиромашнији и све мање безбедни. А дешава се управо супротно.“

Уосталом, Аустријанци су учествовали у толиким мисијама у Бугарској? Како то да верују само Костадинову?

„У друштву се намеће мотив који ове политичке снаге врло циљано саопштавају. А рационални аргументи које делимо ја, ви и свако ко уме да чита, а то је да постоји процена утицаја, мисије, да је Бугарска испунила услове да буде део Шенгена, остају у другом плану због слабости традиционалних партија, у смислу комуникације и зато што су ови аргументи које наводимо рационални. А они који нападају бугарску позицију, рационалну позицију, нападају је лажним аргументима, који су, међутим, емотивни. Знамо да у политици емоционални аргумент допире много брже и оставља много трајнији траг од рационалног.“

Када реално можемо очекивати да помоћ буде упућена Украјини?

„Шема је веома флексибилна. Ових 50 милијарди евра ће бити спремно и неће бити традиционалне расподеле од 1,5 милијарди месечно. Односно, Украјини ће се дати могућност да у најкраћем могућем року употреби средства како би могла да одговори на ову агресију која постаје много милитантнија. И чини ми се да би то требало да буде и сигнал за САД – ЕУ је спремна и направила је први корак. Али ако се борба води између демократије и тоталитаризма, демократске снаге треба да стану на једно место, а сви остали аргументи – о лошој финансијској ситуацији, о страховима од имиграционог таласа, морају остати у другом плану. Јер овде не говоримо о обичној ситуацији, већ о ратној ситуацији у којој агресивни сусед задире у територијални интегритет и животе Украјинаца.“