Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

У Бајлову парастос деди Добрију

Фотографија: Facebook / Кремиковски манастир

Данас ће у селу Бајлово бити служена заупокојена света литургија поводом шест година од смрти деде Добрија, саопштила је Софијска митрополија. Службу ће водити Његово преосвештенство Белоградчишки епископ Поликарп, викариј Софијског митрополита и Патријарха бугарског Неофита.

Деда Добри је рођен 20. јула 1914. године у селу Брајлово, а преминуо је 13. фебруара 2018. године, у 103. години живота, у Кремиковском манастиру.

Због његове доброте, скромности, аскетског начина живота и дубоке великодушности, људи су га звали „Божји чудак,“ „Бесребреник“ или „светац из Бајлова“. Скоро сваког дана ишао је пешке или аутобусом до Софије и испред врата саборног храма Светог Александра Невског или цркве Светих Седмочисленика сакупљао је новац и прилагао бугарским храмовима и манастирима.

Године 2009. деда Добри је донирао 35.700 лева храму Светог Александра Невског, што је највећа приватна донација храму у историји.



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фестивал у Великом Трнову нуди дегустацију локалних вина и делиција

У Великом Трнову се у организацији Бугарског удружења винских професионалаца одржава фестивал Urban Wine Fest. „Октобар је месец бугарског вина и богатства локалних сорти“, каже Данијел Драгошинов, један од чланова удружења, преноси БТА. На..

објављено 18.10.25. 09.15
Пламен Димитров

Председник КНСБ упозорио на дефицит од око 17-18 милијарди лева у нацрту буџета

Одрживост Владе је више него потребна, посебно у тренутку када се суочавамо са најтежим буџетом у последњим деценијама, коментарисао је у Пернику политичка превирања последњих дана председник Конфедерације независних синдиката Бугарске (КНСБ) Пламен..

објављено 17.10.25. 17.50

У Горњоградској гимназији у Загребу отворена „Бугарска учионица“

„Бугарска учионица“ је назив сталне поставке посвећене првим бугарским ученицима у Загребу, који су се тамо школовали у периоду после 1868. г. са стипендијом хрватског бискупа Јосипа Штросмајера – културног радника, писца, научника и борца за независност..

објављено 17.10.25. 12.10