У будућности ће бити много лакше и јефтиније да поправљамо своје кућне апарате, па чак и паметне телефоне, уместо да купујемо нове и скупље – ово гарантује ново европско законодавство. Уместо тренутне двогодишње гаранције која се добија приликом куповине новог уређаја, ЕУ ће од произвођача и продаваца захтевати да обезбеде додатних годину дана гаранције након његове поправке. Произвођачи више неће имати право да производе кућне апарате који се не могу поправити, а сервисери и продавци неће моћи да одбију да их поправе. Рене Репаси из фракције Прогресивне алијансе социјалиста и демократа, главни преговарач ЕП, је категоричан:

„Поправке морамо учинити лако доступним, а међу нашим грађанима треба да промовишемо право на поправку. Све ове мере ће довести до промене модела тржишне економије – од економије потрошачког друштва ка култури дугорочног коришћења разних уређаја и опреме. На тај начин ћемо заштитити животну средину и уштедети потрошачима новац. Због чињенице да производ који још увек може да ради бацамо уместо да га поправимо, настаје 35 милиона тона отпада. Ово је у супротности са одрживошћу, а потрошачи су јасно показали да су заинтересовани за више опција за поправку, а не само за куповину новог производа.“

Последњих деценија, у случају квара уређаја, замена је често имала приоритет у односу на поправку, а потрошачи нису довољно стимулисани да их поправљају након истека гаранције. Заступљено је мишљење да апарати који се продају на тржишту не оправдавају поверење купаца, а већина бугарских потрошача сматра  да се уређаји врло брзо кваре:

„Апарати за домаћинство се праве да трају колико и гаранција – ако уређај има гаранцију од 5 година, онда се током пете године и поквари, без обзира на то да ли је у питању веш-машина, шпорет или нешто друго. Мислим да се то ради апсолутно намерно како бисмо били принуђени да често мењамо уређаје.”

„Мислим да је дошло до пада квалитета. Током прошле године, два електрична апарата – машина за прање судова и машина за прање веша – покварила су се шест месеци након истека гаранције. Машина за прање веша је била врхунског квалитета, а њена поправка је била толико скупа да смо на крају купили другу веш-машину и стару бацили у смеће.“

„Ако уређај има пет година гаранције, након пет година ће се покварити. На шпорету ми је пукла дихтунг гума због чега је из рерне излазила пара. Пошто мој син живи у Енглеској, тамо ми је купио некакву универзалну гуму. Код нас се овај потрошни материјал нигде не може купити, а ради се о шпорету познате марке старом свега 5 година.“

„Сами произвођачи имају интерес да се ствари покваре. Није као пре, када се машина за прање веша куповала за цео живот.“

А зашто смо изгубили осећај да веш машину купујемо за цео живот и који су узроци проблема – Атанас Стефанов, пословођа сервиса за поправку беле технике у Софији, износи своје мишљење: 

„Дефинитивно, техника није издржљива као пре 20 година. Апсолутно све се квари, а разлога за то има много: прво, потрошач тражи јефтиније производе, а самим тим и не тако квалитетне, па постоји потреба за честим поправкама које су у већини случајева скупе. У великом броју случајева поправке коштају скоро као нови уређај, а неретко су и скупље. Сасвим логично, купци се у овом случају одлучују за куповину новог апарата.“

Како се може промовисати право на поправку?

Комисија за заштиту потрошача најчешће заприма жалбе везане за гаранције и рекламације на купљене електричне апарате за домаћинство, рекао је за БНР Игнат Арсенов, начелник Главне управе за контролу тржишта.

„Веома често бугарски потрошачи више воле да им се производ замени, јер након што се поквари, не верују да ће бити прописно поправљен, пошто му, на пример, ускоро истиче гаранција. Мислим да ће ова директива, којом ће бити обезбеђено додатних 12 месеци гаранције након поправке, посебно у случају када је гаранција близу истека, подстаћи потрошаче да затраже поправку уместо да уређај баце. Ово право ће важити чак и након истека гарантног рока. Директивом ће се захтевати да се то ради по разумним ценама, али њена сврха ни у ком случају није да одређује или контролише цене. Више се ради о томе да се људима понуди други избор.“

Шта би се могло показати као неприменљиво у бугарској пракси, у случају да мрежа услуга није довољно разграната?

„Директива даје неопходне гаранције у два правца. С једне стране, сервисери ће бити у обавези да издају јединствени европски формулар који ће садржати информације о цени поправке, као и отоме шта она укључује. Потрошачи ће лако моћи да процене могућности. С друге стране, постојаће јединствена европска платформа на којој ће бити објављен списак свих овлашћених сервиса. Ако у Бугарској нема довољно сервиса, Директива би дала подстицај овој врсти делатности јер би се отворила додатна радна места. Истовремено, потрошачи ће имати избор, јер ће ова платформа бити европска, а не бугарска. То значи да би, на пример, сервис у Румунији или Грчкој могао бити много приступачнији за Бугаре. Знамо да су и транспортне услуге све доступније. На овај начин, потрошач би могао да пронађе сервис у којем производ може да се поправи, било због тога што у Бугарској не постоји одговарајући сервис или зато што потрошач има могућност да изабере повољнију понуду. Слажете се да би потрошачу из Русеа било много лакше да уређај пошаље у Букурешт него у други велики град у Бугарској.“

У року од неколико недеља биће усвојена и проглашена Директива о праву на поправку, а државе чланице је морају пренети у национално законодавство у периоду од две године. Дакле, бугарски потрошачи могу очекивати да ће Директива бити имплементирана у бугарско законодавство најраније у марту 2026. године. „Сва правила описана у Директиви важиће и за кућне апарате купљене на интернету“, рекла је Соња Спасова, директорка Европског потрошачког центра, додајући да је важно да се роба купи од продаваца регистрованих у Европској унији.

„Надам се да ће ступањем на снагу одговарајућих националних закона потрошачи имати већу могућност да користе апарате које воле, за које знају да их добро служе, а након што буду поправљени, да наставе да их употребљавају. Ово право на поправку производа неће зависити од тога да ли су производи купљени у продавници или онлајн. Важно је да буду купљени од трговца који је регистрован у Европској унији.“

Према речима Евгеније Ташеве из тима „Нулти отпад“ у Удружењу „За Земљу“, биће потребно много година да се десе промене великих размера:

„Овде је реч и о преласку са садашњег модела управљања, заснованог на профиту ових произвођача, који зависи од тога да што брже продају што већу количину производа. Овај модел очигледно треба да се мења и то су кораци које ЕУ предузима са свим овим прописима, али, нажалост већ дуже време о томе се само говори и надам се да ћемо све чешће сретати примену новог типа економије у пракси. Често се користи модел изнајмљивања где више нисмо власници ствари коју користимо. Она се налази код нас, служи нам, али, у суштини, произвођач нам продаје услугу поправке и одговоран је за њено добро функционисање. Дакле, ако се уређај поквари, произвођач ће бити дужан да га поправи и врати.“

„Ово је један од најбрже растућих токова отпада у овом тренутку на глобалном нивоу, не само у нашој земљи. Свима нам је позната непријатна појава брзог застаревања опреме или њеног квара непосредно након истека гарантног рока. Нажалост, велики број електричних и електронских производа садржи и веома велики број специфичних елемената који су токсични, а с обзиром на то да су неки од њих су ретки и скупи, било би штета да заврше на на ђубришту. Директива је корак у правом смеру. Надам се да ће се имплементирати што пре и да се неће чекати да прође уобичајени рок од две године и више, као што је то често случај са европским прописима. Наравно, и контрола је веома важна. Као резултат тога, многе добре ствари које су написане у закону, не заживе увек у пракси због тога што институције, које би требало да надгледају процес, закажу. Нажалост, овај проблем је добро познат у области отпада у нашој земљи, и то не само за ову врсту отпада.“

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: ЕПА/БГНЕС, BGNES, БТА, europarl.europa.eu

Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ