„Постоји радио који скоро нико у Бугарској не слуша. Упркос здравој логици, још увек није банкротирао и наставља да емитује свој програм већ 70 година, јер његови слушаоци живе ван Бугарске. То је Радио Бугарска“, писао је лист „24 часа“ поводом годишњице радија 2007. године.

Испоставило се да и „Стране владе слушају Радио Бугарску“, како је 1999. године известио лист „Труд“. Према подацима наведеним у овом чланку, реч је о 44 банке, 38 владиних институција, 26 академских институција и бројним консултантским фирмама које су се путем Радио Бугарске редовно информисале о дешавањима у земљи.

У интервјуу који је 1985. године дао за лист „Народна омладина”, тадашњи заменик главног и одговорног уредника Атанас Ценов је рекао: „Многи слушаоци у иностранству су организовали клубове пријатеља Радио Софије. Спаја их интересовање за Бугарску. Има их око 300, организују изложбе о Бугарској и међу пријатељима и рођацима дистрибуирају плакате, књиге и друге материјале које им шаљемо.“

Занимљива је и прича везана за љубав наших слушалаца према Радио Бугарској, коју је пренео лист „Труд” од 11. октобра 1993. године: „Прво што је један Аргентинац спасио од ватрене стихије која је захватила његову кућу били су сувенири које му је послао Радио Бугарска. Затим је замолио супругу да у његово име напише писмо уреднику, јер је имао опекотине по рукама.“

Забавне анегдоте са нашим колегама из албанске редакције описане су у листу „Труд” из 1998. године. Када је одговорна уредница Зоја Костадинова први пут посетила Албанију, цариник ју је препознао... када је наглас прочитала своје име из пасоша. После извесног времена, на другом граничном прелазу цариник је такође идентификовао још једну новинарку као представницу Радио Бугарске.

Остале интересантне чињенице можете прочитати овде, a ми завршавамо цитатом из листа „Работническо дело” од 23. априла 1989. године: „Новинари који припремају емисије за иностранство не уживају популарност као познате радио и телевизијске звезде. Њихов рад остаје непознат бугарским слушаоцима и широј јавности у нашој земљи. Али бројна писма и искрене реакције које су прешле многе границе знак су признања које обавезује глас Радио Бугарске да у етеру звучи чисто и искрено.“