У Италију је са дечком отишла на одмор, на две недеље, ни не слутећи да судбина има другачије планове од онога што је испрва зацртала. Данас, 30 година касније, некада заљубљени пар се одавно растао, а др Евгенија Вукадинова са 24-годишњом ћерком и даље живи у Риму где је цењен ортопед и физиотерапеут, а исто тако и члан Асоцијације страних лекара у Италији.

Каже да је „у шали“ одлучила да остане у Вечном граду, али то не значи да јој је живот у првим годинама био као бајка. „У Бугарској сам радила као дерматовенеролог, али у то време Бугарска још није била чланица ЕУ и наше дипломе нису биле признате у Италији,“ сећа се др Вукадинова. Млада жена није посустала пред изазовима. Уписала је медицину на Универзитету „Тор Вергата“ у Риму, смер физикална медицина и рехабилитација.

Данас др Вукадинова ради у престижном здравственом центру у Риму где се осећа испуњеном јер помаже људима. Међутим, и даље је члан Савеза лекара Бугарске и наставља да сарађује са бугарским специјалистима. Према њеним речима, међутим, немогуће је упоредити бугарско и италијанско здравство. „Италија има један од најбољих здравствених система на свету. Овде пацијенти добијају велику подршку Фонда за здравствено осигурање, што није случај с Бугарском,“ каже др Вукадинова за Радио Бугарску и додаје:

„Могу рећи да је здравство у Бугарској веома комерцијализовано, што утиче не само на здравље људи, већ и на имиџ земље у иностранству. Наравно, то не мења чињеницу да су наши лекари једни од најбољих и најприпремљенијих специјалиста. Ми имамо једну невероватну праксу у Бугарској, коју ретко која друга европска земља има. У Бугарској се специјалисти припремају још за време студија и они стичу велико искуство. А у Италији пракса почиње тек по завршетку факултета, али су зато ствари овде боље организоване. Тако да смо ми, Бугари, практично боље припремљени, али има још много да се уради када је реч о организацији здравственог система.“

У Бугарској су пацијенти често принуђени да плаћају скупе процедуре, које су већини недоступне,“ наставља др Вукадинова.

Она тврди да није прекинула везу с домовином, често путује у Бугарску како би видела своју родбину. Воли дуге шетње Рилом. „Обожавам ову планину,“ каже др Вукадинова. Међутим, душа јој припада њеним пацијентима. Испоставило се да међу њима има и Бугара – махом емиграната који су трбухом за хлебом дошли у Италију.

„Обично они који долазе код мене раде као кућни помоћници, неговатељи старих особа и деце. Сви су дивни људи којима помажем како и колико могу. Јер није лако када не знаш језик земље у којој боравиш. То су углавном жене које раде како би покриле трошкове студирања своје деце и то не само у Бугарској. Знам да су неки од њих на мастер или докторским студијама у Оксфорду или Бостону и њихове мајке раде да би им помогле с трошковима. Скромни и вредни људи,“ каже др Вукадинова и додаје да у Риму наши сународници слове за добре грађевинаре, добијају похвале за свој рад и уливају поверење међу Италијанима, који их, са своје стране, поштују и цене.

Прочитајте још:

• Борис Славчев из Рима: Не знамо како да се представимо у иностранству

• Отац Иван из Рима: Бугари у иностранству имају потребу да осете цркву као породицу

• Стефан Боргоџијски из Рима: Кроз гајде спајам своје две домовине – Бугарску и Италију

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије и видео: Венета Николова, лична архива