Осим у историјско-географским областима Гора и Голо Брдо, бугарско становништво остало је компактно и на југоистоку Албаније. Упркос негативним ефектима економске миграције који су током последњих година видљиви и у овом крају, Бугари у региону Мале Преспе (западна обала Преспанског језера) настављају да чувају своју традицију и културу.
У очувању националног идентитета, људи попут Димитрија Пандовског, председника Друштва бугарско-албанског пријатељства из Корче, играју огромну улогу.
„Основали смо Друштво бугарско-албанског пријатељства и радимо на очувању наше културе, традиције и националног идентитета у региону Корче“, започиње своју причу Димитри Пандовски. „Организујемо разне догађаје везане за бугарске обичаје и празнике, дебате о историјским темама и округле столове посвећене личностима из бугарске историје. Имамо и допунске школе.
Тражимо и налазимо подршку за активности као што је већ завршена санација пута до једног од села, пројекат обнове старих чесми и ограде гробљанског парка у селу Врбник. На сеоском гробљу налазе се и писана сведочанства о нашем бугарском пореклу. Старе спомен-плоче су исписане на бугарском језику. И то мора да се сачува.“
„Становници Корче били су једни од главних активиста у процесу признавања бугарске националне мањине у Албанији, који је успешно завршен 2017. године“, каже наш саговорник:
„Наше питање стигло је и до премијера Едија Раме. Дали смо му сва документа која доказују наше порекло. А у Парламенту је од укупно 120 посланика, њих 112 гласало „за“ признавање бугарске мањине. Још 1921. године у документима Министарства иностраних послова Албаније забележено је да у земљи постоји малобројна бугарска мањина.
Предочили смо и документе из 1935. године, из времена Ахмета Зога (нап. аут. бившег шефа државе и првог краља Албаније – Зога Првог, који је владао од 1928. до 1939. године), који је признао легитимитет 10.966 Бугара, са пописом региона у којима су живели. За наше Бугаре у овом делу Албаније карактеристично је да су били међу најобразованијима, да су уживали ауторитет и припадали интелектуалној елити земље. Тако је и данас. Наша деца похађају допунске школе, након чега школовање настављају у Бугарској.“
Председник Друштва бугарско-албанског пријатељства истиче и улогу амбасаде Бугарске у Тирани, која је током 2023. године, у периоду од само 8 месеци, организовала више од 20 састанака Бугара из региона са представницима бугарске државе, на којима су размотрена за њих важна питања и идентификоване конкретне мере за решавање постојећих проблема.
Бугари у Албанији са нестрпљењем ишчекују резултате пописа становништва из 2023. године. „Ако будемо достигли проценат од 20% у региону Мале Преспе, бугарски језик ће постати званичан (нап. аут. у документима, на таблама у насељеним местима, моћи ће да се изучава у албанским школама)“, каже Димитри Пандовски. „Млади ће се много брже интегрисати у Европу и говориће да су Бугари ма где се налазили. Тако ће моћи да преузму ствари у своје руке и напредују.“
На наше питање какву поруку жели да пошаље Бугарима у Бугарској, потпуно искрено каже:
„Бугари у Бугарској јако добро знају за нас. За нас не знају они који седе у Парламенту. Морају да се пробуде и да схвате да ми овде штитимо бугарске корене. Не треба нам демагогија, хоћемо конкретна дела. Само на тај начин Бугари који живе у Албанији могу да се увере у добре намере Бугарске. Зато би о нама требало да се говори што више, треба да дођу и други медији и да пренесу нашу причу. Да се зна да смо ми Бугари и ништа друго.“
Превод: Свјетлана ШатрићФотографије: Красимир Мартинов
Већина Бугара показује трајно поверење у демократске моделе, Европску унију и, уопштено, у демократски свет. То показују резултати истраживања социолошке агенције „Галуп интернешенал“, спроведеног између 28. августа и 5. септембра 2024. године међу..
Прошле године, док је економија Европске уније трпела због галопирајуће инфлације и стагнације раста, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен задужила је бившег гувернера Европске централне банке и бившег премијера Италије Марија Драгија..
Неколико дана пре почетка нове школске 2024-2025. године појавила се идеја о потпуној забрани мобилних телефона у школама. Главни разлози за овакву одлуку су слаб школски успех, расејаност ученика и, пре свега, погубни утицај на дечју психу, али и..
Имена садашње Европске комисије више нису предмет спекулације или претпоставке, већ чињеница. Структура је такође јасна, а оно што је очигледно јесте..
Живот је истински низ случајности, које га понекад претварају у праву бајку. Један сусрет током бугарске вечери у дискотеци у САД променио је живот нашег..
На иницијативу Савета Европе, 26. септембра сваке године обележава се Европски дан језика. Ова иницијатива, коју подржавају Европска комисија и Савет..