Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Царев Брод – мултинационално село које је постало магнет за младе породице

Фотографија: Венета Николова

Царев Брод одувек је словио за мултинационално село, а његови мештани поносни су на чињеницу да су потомци Татара, Немаца, Турака, банатских Бугара, руских белогардејаца, Албанаца, Чеха итд. У овом селу које се налази на територији Шумена исповедају се три религије, због чега овде и данас постоје три богомоље – православна и католичка црква и џамија. „Ми смо попут мале заједнице народа“, каже у шали градоначелник Стефан Живков додајући да су се људи већ „помешали“, али и даље чувају обичаје и успомену на своје претке.

Сеоска школа Св. Ћирила и Методија позната је као Другачија школа. Похађа ју 122 деце из 7 насељених места.
Смештен између старих бугарских престоница Плиске и Великог Преслава, Царев Брод (североисточна Бугарска) некада се налазио управо на путу којим су пролазили цареви, па отуда потиче и његово име. Средином XIX века, након завршетка Кримског рата, овде се настанила велика група кримских Татара која се бавила сточарством, сазнајемо од градоначелника. Нешто касније, у Царев Брод стижу Немци:

Године 1900. Фердинанд Сакс-Кобург и Гота населио је 50-ак немачких породица из Аустроугарске, тачније из Баната, као и банатске Бугаре. Њима је додељена земља, па су се, дошавши овамо и доневши са собом за оно време модерну машинерију, почели бавити савременом пољопривредом. Биле су ту и 2 албанске породице које су производиле бозу. После Октобарске револуције, овде су стигли руски белогардејци, који су побегли од режима у СССР-у“, каже Стефан Живков за Радио Бугарску.

Православна црква Светог Димитра подигнута је 1928. године.

Католички самостан Пресветог Срца Исусова ове године слави 110 година постојања.
Некада су у Царевом Броду најраспрострањенији језици били татарски и немачки. Осим тога, село је имало две џамије – турску и татарску. Уз њих су постојале и две цркве – православна и католичка. Деца су похађала татарску и немачку школу. Бугарска школа се појавила касније, 1920. године. Почетком ХХ века, уз католичку цркву је подигнут бенедиктински самостан који је активан и данас. О њему брину четири сестре бенедиктинке – из Бугарске, Јужне Кореје, Немачке и Танзаније. На чистом бугарском, сестра Елизабета из Немачке каже:

Сестра Елизабета
„Прве четири сестре дошле су из Немачке 1914. године, јер је овде постојала немачка католичка колонија и свештеник је тражио да се из Немачке пошаљу сестре које ће основати школу и бринути се о духовном животу. Али када је почео Други светски рат, већина Немаца се вратила у Немачку.“

Самостан 2024. године обележава 110. годишњицу свог постојања. Сви који дођу у Царев Брод свраћају до њега да набаве јединствену невенову маст бенедиктинских монахиња, припремљену по веома старом рецепту. Сестра Надја каже:

Сестра Надја
„Сестра Буркхарда, која је некоћ живела овде, била је сеоски лекар и лечила је биљем, јер тада није било скоро ничег другог. И правила је разне чајеве. Сачували смо рецепт за крему од невена и масти. Невен узгајамо овде, у башти. Има лековита својства и користи се за различите кожне проблеме, укључујући опекотине после терапије зрачењем.“

Данас је Царев Брод живо село са 1.300 становника који су ту стално насељени. Овде готово да и нема незапослености. У последње време значајно су порасле цене некретнина, јер су почеле да се досељавају младе породице са децом, због могућности рада на даљину, мира, чистог ваздуха и здравог сеоског живота.

Сеоска џамија
Код нас не постоје нити су икада постојале тензије на етничкој или верској основи. Нема локала са националним предзнаком. А Ускрс и Божић славимо сви заједно“, каже за крај градоначелник Стефан Живков.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: Венета Николова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Више од 200 бугарских села без иједног становника

Највећа општина по броју становника у Бугарској је Софија, Пловдив је потиснуо Варну са другог места, Бургас остаје на четвртој позицији, а Стара Загора је заменила Русе на петом месту. На то указују промене на листи 20 највећих општина по броју..

објављено 8.5.24. 12.30

Експерти дискутују о будућности кулинарског туризма у Бугарској

Који су водећи гастрономски и F&B трендови у 2024. години? Како се мењају укуси и захтеви клијената и спремни ли су ресторатери и кувари за надолазеће промене? И још – хоће ли Бугарска напокон постати светска гурманска дестинација? Ова и друга питања..

објављено 8.5.24. 09.05

За 38% Бугара развој вештачке интелигенције је проблем

Развој вештачке интелигенције поделио је Бугаре, али забринутост ипак има превагу у односу на одобрење грађана. То су показали резултати истраживања агенције за испитивање јавног мњења „Галуп интернешнал.“ 21% анкетираних сматра да вештачка..

објављено 7.5.24. 16.45