Мање од 100 дана остало је до избора за посланике у Европском парламенту, који ће се одржати у контексту рата у Украјини, инфлације и претње дезинформацијама. Који су приоритети европских бирача?
У последњих неколико година утицај на животе Европљана имало је пет великих криза: рат у Украјини, пандемија корона вируса, миграциона криза, глобална економска превирања и климатске промене. Њихове последице ће се на неки начин одразити и на избор бирача у јуну, када своју подршку треба да дају некој од политичких породица.
Резултати итраживања које је спровело удружење Ресеко јасно показују да за европске бираче постоји пет најважнијих тема: пољопривредна и трговинска политика, енергетска независност и климатске промене, политика проширења, миграцијска политика и безбедност. Извршни директор „Ресеко Бугарска” Мартин Стојанов објашњава:
„Последњих недеља били смо сведоци прилично оштрих протеста пољопривредника и фармера против наметања прописа везаних за увођење зелених политика које доводе до поскупљења или их стављају у неповољнији положај у односу на оне који нису обавезни овим прописима. По том питању већ постоје уступци од стране Европске комисије, влада, неких држава чланица, због одјека који су протести имали и непријатности које су изазвали у неким државама чланицама, а односе се, на пример, на блокаде инфраструктуре. За нас је то апсолутни приоритет, који би, уколико се не реши до краја изборне кампање, могао довести до тога да бирачи на изборима казне странке које тренутно у овој области доминирају у Европском парламенту. Главни резултат избора 2019. био је зелени талас који је запљуснуо Европу, а његова кулминација је било усвајање Европског зеленог договора, којим је предвиђено да Европа постане светски лидер у борби против климатских промена. Тачније, расположење за следећи парламент је већ на другом крају политичког спектра. Према социолошким подацима, зелене странке ће бити велики губитници на изборима. Аргумент за ово можемо наћи у чињеници да зелене политике неке области производње и пословања чине изузетно скупим, што доводи до великих губитака. Након кризе изазване ратом у Украјини, након пандемије, видимо да је за људе примарна безбедност у најчистијем облику, као и економска безбедност, сигурност прихода, пословања. Што се тиче политике проширења Европске уније, крајем прошле године на Европском савету у децембру видели смо до сада невиђену брзину напредовања у процедури приступања земаља као што су Украјина, Молдавија, Грузија. Питање Западног Балкана и ширења Европске уније у овом правцу је и даље на столу. Због чињенице да је више од 50 одсто Европљана „за“ приступање ових земаља, очекује се да се види како ће се следећи састав Комисије и Парламента позабавити проширењем Уније, јер ови народи, ове земље, припадају Европи и само је питање када, а не да ли ће се оне придружити ЕУ. Што се тиче миграционе политике – нови пакт о миграцијама и азилу у великој мери ће решити горуће проблеме у вези са миграцијама, који јавним дискурсом у Европи доминирају већ скоро десет година. С друге стране, то је највеће оружје, велика предност крајње десних партија, које заузимају прилично озбиљне позиције широм Европе. И верујемо да ће управо из тог разлога ова тема бити централна у предизборној дебати, због тога што моћне странке имају велики интерес да ова тема буде доминантна и оне ће је прогурати на дневни ред. Трећи приоритет је безбедност. Рат у Украјини је показао да Европа треба да обнови своје одбрамбене капацитете и да убрза производњу оружја и муниције, да усвоји заједничку европску стратегију одбране с обзиром на то да на јесен предстоје председнички избори у САД и да је важно, без обзира на њихов исход, да Европа мора да гарантује своју безбедност.“
У којој мери можемо очекивати прекрајање политичке мапе у Европском парламенту, али и „ефекат огледала“ националних избора у европским земљама у којима расте подршка партијама крајње деснице, попут Холандије и Италија на пример, на европске изборе?
„Већина бирача често на европским изборима гласа једнако као и на претходним парламентарним изборима и сходно томе постоји велика могућност да се овај крајње десничарски талас који је захватио неке земље чланице, попут Холандије, одрази и на изборе за Европски парламент. На основу социолошких података којима рсполажемо могу навести пример посланичке групе „Идентитет и демократија“, за коју се очекује да ће уместо садашњих 58 места, у наредном сазиву Парламента имати 86. Ови процеси ће сасвим сигурно утицати на вољу бирача на следећим изборима.“
Које разлике, у ширем контексту, постоје у ставовима европских гласача од земље до земље?
„За Бугаре ће, на пример, главни приоритет бити питања и проблеми везани за личне финансије и приходе, будући да је Бугарска једна од сиромашнијих чланица Европске уније. С друге стране, у Немачкој су водећи приоритет климатске промене и енергетска независност, јер тамо људи имају много виши животни стандард у односу на Бугарску и логично је да их ова врста проблема више брине.“
А какве кандидате политичких породица желе да виде бирачи, које квалитете људи очекују да виде да би изашли на биралишта? Очекујете ли да Урсула фон дер Лајен поново победи и како ће, по Вашем мишљењу, изгледати њен други мандат?
„Европа проживљава благу кризу по питању лидерства. Рекао бих да ће људи који треба да попуне како кључне руководеће позиције у Европској комисији тако и посланичка места у Европском парламенту морати да буду јаки појединци који бране интересе Европске уније. Они који ће се по завршетку рата бавити обновом Украјине. Они који су способни да се супротставе Русији, зауставе њене империјалне амбиције, људи који могу да гарантују безбедност Уније, као и њено евентуално проширење у наредном мандату. Што се тиче улоге председника Комисије, према подацима које смо посматрали, чини се да је други мандат Урсуле фон дер Лајен можда најлогичнији развој догађаја. Рекао бих да ће следећи колегијум Комисије највероватније бити за нијансу конзервативнији у смислу да можда нећемо видети такав помак ка прогресивним или зеленим политикама, већ политикама које се односе на успостављање безбедности и реда у Европској унији.“
Како би требало да изгледа успешна предизборна кампања за ЕП да би што више људи гласало?
„Најбољи начин да се људи ангажују у кампањи је да се објасне најосновније ствари којима се Европски парламент бави, али и шта заправо раде представници Европског парламента, будући да је свест друштва о томе како у Бугарској тако и широм Европе, релативно ниска. Бирачи не знају шта тачно раде људи које шаљу у Европски парламент. Излазност би се свакако повећала ако би се говорило о политикама, ако би се говорило о вредностима, о приоритетима, а не да се упада у реторику везану за уношење страха и конфузије међу становништво, какав је случај тзв. „црне PR кампање“ у Бугарској када су у питању избори. Ово би био успешан рецепт за повећање излазности бирача. Важно је напоменути да је на последњим изборима 2019. године постигнута највећа излазност бирача од 1994. Моје лично мишљење је да ће грађани након криза које смо у Европи доживели током последњих година имати јаку мотивацију да гласају. Тако да природно очекујемо пораст одзива бирача, али заиста треба нагласити улогу и функцију Европског парламента у политичкој породици европских институција како би се постигао плодоносни исход.“
Зашто су ови избори важни, зашто би људи на њима требало да гласају, као и да се више интересују за паневропску политику?
„Важно је да гласају, јер је Бугарска пуноправна чланица Европске уније. Ми смо део Европе и то је најдиректнији израз политичке активности и учешћа у процесима доношења одлука. То је њихово право, њихова дужност и заиста, ако желе да сами одређују своју судбину, своје представнике, најмање што могу да учине је да гласају и буду информисани.“
У анкети проведеној поводом предстојећих јунских избора за Европски парламент, студенти Техничког универзитета у Софији су навели своје приоритете и предлоге да европске институције треба раде на програмима који ће им помоћи да пронађу посао и пожелели да накнаде за редовно школовање за студенте на буџету буду укинуте. Већина њих користи или намерава да користи европске програме као што је Еразмус. С друге стране, они више нису заинтересовани за законодавне иницијативе и акције које заговарају поједине политичке партије у ЕП.
Међутим, недавне анкете о ставовима европских бирача показују да интересовање за европске изборе расте. У свих 27 држава-чланица, у просеку има 68% оних који су заинтересовани да изађу на гласање. Жауме Дук Гијо – портпарол Европског парламента:
„Исход избора за Европски парламент и председничких избора у САД одредиће ток дешавања у Европској унији и њеним суседним земљама у наредним годинама. Очигледно је да су ови европски избори много више политички од претходних.“
Не препуштајте се цинизму и апатији и учествујте на изборима за Европски парламент, апеловала је председница ове институције Роберта Мецола:
„У периоду од 6. до 9. јуна 2024. године грађани земаља чланица имаће право гласа. Демократија Европске уније важнија је него икад. Ваш глас је важан. Он ће одредити у ком правцу ће наша Унија кренути. Он ће одлучити какву Европу желите да видите. Добијамо више када смо заједно. Видели смо румунске ватрогасце у Шпанији, пацијенте из Француске који добијају здравствену негу у Луксембургу, спасиоце из Словеније како помажу у Италији, сајбер специјалисте из Естоније који пружају заштиту свима нама. То је солидарност. То је Европа. Европа коју не можемо узети здраво за готово.“
Превод: Свјетлана Шатрић
Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ
Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби против климатских промена. Партнери овог значајног догађаја били су Француски поларни институт..
Уочи председничк их избор а у САД , узбуђење није присутно само међу Американцима. Европљани такође са нестрпљењем чекају резултате – да ли би победа Камале Харис доне ла доследну политику и предвидљивост, или је Европа спремна за..
Од лондонских ресторана с „Мишлен“ звездама у чијим кухињама влада ужурбана атмосфера до сеоцета ушушканог у шумовитом срцу Родопа, животни пут Петка Шаранкова препун је неочекиваних преокрета и изненађења. После низа година проведених у Лондону, где је..
Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра,..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара –..